Насловна Еко календар 29. септембар – Светски дан поморства

29. септембар – Светски дан поморства

1049
0
Време читања: 5 минута

Последња недеља септембра посвећена је поморству, његовом значају и развоју кроз време. Да бисмо боље разумели све аспекте поморства, прво ћемо се кратко упознати са његовом историјом. 

Занимљива историја поморства у Европи

Поморство или морепловство је делатност везана за превоз људи и потрошних добара морским путевима. Након открића компаса, као и нових сазнања у навигацији, знатно су се прошириле могућности пловидбе даље од копна, те је проналажење нових пловних путева и откривање непознатих земаља добило огромне размере. Открића нових поморских путева допринела су веома брзом развоју бродоградње и бродарства, а притом су се стално повећавале величине бродова, брзине пловидбе и усавршавали поменути навигациони инструменти. За поморски саобраћај веома су важни морски канали, нарочито се издвајају Суецки и Панамски, а са развитком поморског саобраћаја развиле су се и морске луке. Развој великих морских лука настао је под утицајем трговине – крајем 15. и почетком 16. века углавном су се развијале луке у Средоземном басену (Венеција, Ђенова, Марсеј, Барселона, Дубровник). После открића Америке развијала се трговина преко Атлантског океана, те је то утицало на развитак лука у западној Европи и прекоморским земљама, те су неке од њих:

  • У Немачкој Хамбург; 
  • у Француској: Бордо, Авр и Руан; 
  • У Холандији: Амстердам и Ротердам; 
  • У Португалији: Лисабон; 
  • У Сједињеним Америчким Државама: Њујорк, Бостон и Филаделфија; 
  • У Канади: Монтреал и Квебек; 
  • У Бразилу: Рио де Жанеиро и многе друге.

Сигурна и поуздана међународна транспортна индустрија је темељ глобалног слободног тржишта. Будући да је поморство један од најефикаснијих начина транспорта, а уз то је и трошковно најисплативији, поморство се посматра као незаменљиво средство за наш заједнички просперитет. Да ли сте знали да бродарска индустрија запошљава преко 1,5 милиона људи широм света?

Значај поморства за сваки континент

Међународна поморска индустрија је погодан, јефтин и сигуран начин превоза за светске трговце. Као резултат тога, већина трговаца радије користи брод за транспорт своје робе у односу на друге начине транспорта. 

Бродови превозе више од 85% робе коју користимо. Улога поморског транспорта у светском ланцу снабдевања је огромна јер без бродова не би била могућа глобална трговина какву данас познајемо. Глобална флота помоћу које се одвија поморски транспорт састоји се од путничких крузера, контејнерских бродова, бродова за превоз расутог терета и танкера за превоз нафте. Једна од мана која се издваја услед свих поменутих бенефита је коришћење фосилних горива.

Како је поморство повезано са климатским променама, киселим кишама и ефектом стаклене баште?

Употреба фосилних горива у прекоокеанским бродовима доводи до значајних емисија гасова са ефектом стаклене баште које доприносе климатским променама. Бродски транспорт доприноси климатским променама кроз емисије црног угљеника, ситних црних честица које настају сагоревањем, а такође често се дешава и изливање токсичних материја директно у океане чиме се угрожава водени свет.

Највећи бродови дугачки су и преко 300 метара. У један брод таквих димензија може да се утовари преко 20 хиљада контејнера робе

Горива која се користе за прекоокеански транспорт су фосилна горива чије сагоревање ослобађа огромне количине угљен-диоксида, али и других гасова са ефектом стаклене баште као што су оксиди сумпора и азотни оксиди. Када се све сабере, поморски транспорт емитује око 940 милиона тона угљен-диоксида годишње.

Оксиди сумпора ослобођени у атмосферским бродским емисијама могу да узрокују респираторне проблеме, доведу до више киселих киша и допринесу закишељавању океана (ацидификација). Као такви, подједнако су штетни и за здравље људи и морских организама.

Негативни ефекат издувних гасова долази и у облику готово невидљивих честица чађи, које се још називају и црни угљеник, а које у арктичким крајевима могу да загаде лед и снег. Када се овај нуспроизвод сагоревања накупи на поларном леду и снегу, формира се таман слој који смањује рефлексију светлости на некада белој површини и загрева снег и лед. Уколико се не контролише на време, овај феномен, који постаје све чешћи, представља велику опасност за арктичку животну средину.

Да ли постоји решење?

Да би се додатно умањио угљенични отисак бродова, неисцрпно се ради на унапређењу њиховог дизајна, тако да аеро- и хидродинамика буду такви да максимално олакшају кретање и смање потрошњу горива. Једно од најважнијих решења многих технолошких изазова којим би се бродски транспорт учинио мање штетан за климу и животну средину је стварање и коришћење чистијег горива. Један од начина да се ово што пре постигне је наметање такси за емисију штетних честица попут оних које се предлажу за авио саобраћај (познате еколошке/зелене таксе), те улагање у развој нових, погоднијих горива. Нешто од бољих алтернатива које се истражују су батерије и одржива биогорива.

Историја Светског дана поморства

Светски дан поморства почео је да се обележава од стране Уједињених нација (УН), али и преко Међународне поморске организације (International maritime organization,  IMO). То је дан који се издваја за прославу достигнућа поморске индустрије у контексту побољшања светске економије. Први Светски дан поморства прослављен је и обележен 1978. године. Неке од земаља које славе Светски дан поморства су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Аустралија и Канада. 

Поменута Међународна поморска организација основана је 1948. да би регулисала индустрију бродарства. IMO одржава свеобухватан оквир који укључује техничку сарадњу, еколошку регулативу, правне лекове и безбедност за све своје запослене.

Највећи фокус Међународне поморске организације је да развије одрживе услове рада у свим сферама свог пословања. Такође настоји да успостави институционални оквир који нас припрема за зелену будућност. Иновативна технологија, која је све више заступљена, као и ефикасна обука и повећана безбедност су само неки од главних циљева и приоритета ове организације. Светски дан поморства обележава се како би се скренула пажња и на све запослене тј. поморце. Живот на мору је ризичан и сваки дан долази са потпуно новим изазовима. 

Тема Светског дана поморства за 2022. годину: Нове технологије за еколошки транспорт

Тема ове године одражава потребу да се подржи зелена транзиција поморског сектора у одрживу будућност. Посебно је потребно да се усредсредимо на важност одрживог поморског сектора и потребу за бољом и зеленијом изградњом у свету након пандемије.

Посебна пажња усмерена је на мале острвске државе у развоју и најмање развијене земље. Такође се ове године тема Светског дана поморства повезује више него икад са циљевима одрживог развоја Уједињених нација (Sustainable Development Goals – SDGs), посебно SDG 13 и 14 о климатским акцијама и одрживом коришћењу океана, мора и морских ресурса,  SDG 9 о индустрији, иновацијама и инфраструктури, као и SDG 17, који наглашава важност партнерства и имплементације за постизање ових циљева. Овогодишња прослава биће одржана 29. септембра 2022. године, а очекује се да ће се догађај обележити и у Јужној Африци.

Колико је поморство значајно за цео свет говоре и неке од следећих занимљивости:

  1. Бродови на мору датирају вековима, а то потврђују налази из бронзаног доба, те је бродарство најстарији начин транспорта робе.
  2. Преко 90% бродова нема комуникацију са светом када су на мору.
  3. Међународна поморска организација прихвата писма захвалности за поморце током целе године. 

Уколико желите да на неки начин обележите Светски дан поморства, а нисте сигурни како, ми вам предлажемо да напишете поменуто писмо захвалности. Можете такође додатно учити о поморству кроз историју или посветити време да додатно истражите циљеве одрживог развоја.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име