Насловна Еко календар Светски дан птица селица 

Светски дан птица селица 

925
0
Време читања: 5 минута

Данашњи дан се традиционално посвећује птицама селицама. Први дан птица организован је 1993. године од стране америчког Смитсонијан центра за птице селице, под називом Међународни дан птица селица. За циљ је имао подизање свести о потреби сарадње међу земљама како би се очувале птице и њихова станишта. Међународни дан птица селица обележава се друге суботе у мају у Канади и САД, док Мексико, Централна и Јужна Америка и Кариби овај дан обележавају 8. октобра, а разлог за то јесте временска разлика у сеобама птица ових подручја. 

Међународни дан птица селица сваке године издваја једну главну тему којој је посвећен, а овогодишња тема су светлосно загађење и његов утицај на сеобу птица.

Временом, ширењем свести и жеље да се говори о значају заштите птица селица и у другим деловима света, из Међународног дана птица проистекао је Светски дан птица селица. Традиционално се и он обележава друге суботе маја, али се подстиче да земље овај дан обележавају у периодима када се код њих дешавају сеобе. До уједињења Међународног и Светског дана птица селица дошло је 2017. године, тако да данас организације које стоје иза ови дана раде заједно на едукацији о значају и заштити птица селица.

Сеоба птица представља периодична масовна кретања популација ове групе организама. Преко 4000 врста птица су селице, што чини око 40% укупног броја врста птица. Оне током зимских месеци напуштају гнездилишта и одлазе у топлије крајеве који су богатији храном, а у пролеће се враћају у своја станишта. 

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије сваког октобра, у склопу Европског викенда посматрања птица, организује излете широм Србије са циљем посматрања сеоба.

Још једна од акција у нашој земљи јесте програм „Пролеће уживо“ који је организован од стране Birdlife International и за циљ има едукацију деце о сеоби птица широм Африке и Евроазије. Организују се различите радионице, излети, а свако од грађана може да пријави прва виђења белих рода, кукавица, сеоских ласта и др. 

У склопу истог програма, од 2017. године организује се и такмичење: „Домаћинство које су ласте изабрале“, а циљ је исти, скретање пажње на угроженост птица селица и награђивање пољопривредног газдинства које има највећи број заузетих гнезда сеоске ласте.

Током миграције, птице се сусрећу са бројним угрожавајућим факторима који доводе до смањења њихове бројности:

1. Уништавање станишта

Велике површине станишта нестају или се деградирају сваке године услед климатских промена, урбаног развоја или неодрживих пољопривредних и шумарских пракси. Уништавање станишта, било коначних или оних која представљају место за одмор током миграција, изузетно угрожава опстанак јединки. 

Врсте које прелећу Сахару током миграције се сусрећу са све већим проблемом услед њеног ширења, због чега им постаје све теже да је прелете у „једном даху“.

2. Светлосно загађење

Већина птица мигрира ноћу јер је током тог периода ваздух мирнији и мање је предатора. Међутим, вештачко осветљење ремети бројне процесе у живом свету. Оно привлачи и дезоријентише птице током миграција услед чега оне често слећу у области које нису погодне за њих.

Светлостно загађење може реметити период исхране птица. Занимљив је пример лабудова из Енглеске који су раније мигирали ка Сибиру. Разлог за то је било управо светлостно загађење које је продужило дневни период као и период исхране ове врсте, чиме су они раније стекли телесну масу неопходну за миграцију.

Окидач за репродукцију одређених врста је одсуство светлости, односно ноћни период. У урбаним срединама, светлостно загађење може довести до прекида репродукције ових врста, што се негативно одражава на њихову бројност и опстанак.

Светлост привлачи велики број инсеката, који неретко угињавају од предугог облетања око извора светлости. На овај начин се губи део ресурса за исхрану птица.

Преосветљени објекти представљају и физичку препреку за птице током миграције и оне се неретко сударају са њима и угињавају.

3. Криволов и хватање живих јединки

Осим директног лова, неке врсте птица селица могу страдати и током лова других врста. У Србији често прдавац (Crex crex) страда током лова на препелице јер се током јесење сеобе дели станиште са њима.

Криволов и хватање живих јединки представљају изузетно уносан посао и једне су од најчешћих угрожавајућих фактора за птице у Србији.

4. Тровање птица

Тровање може бити намерно или случајно, а дешава се најчешће путем отрованог плена, семена или мамца за сузбијање неке друге врсте. Често неконтролисана употреба пестицида може погубно утицати на птице. У прошлости често су коришћени инсектициди са активном супстанцом карбофуран, као што је фурадан 36 ст, али због канцерогеног својства и негативног ефекта на друге врсте је њихова употреба законом забрањена. 

Уколико имате доказе или само сумњате да неко у вашем окружењу трује птице или их угрожава на неки други начин то можете пријавити преко овог формулара.

5. Електрокуција и колизија

Птице често користе електричне стубове и жице као места за одмор, гнежђење и друге активности, услед чега се често може десити да страдају услед струјног удара (електрокуције) или при судару са неким од делова електричне мреже (колизија).

6. Судари са прозорским стаклом

Птице не могу да разликују одразе у стакленим површинама од реалних предмета, због чега се често дешава да се сударају са прозорима зграда, а ти судари неретко могу бити смртоносни. Уколико живите у згради са великим прозорима или радите у таквој фирми, на овом линку можете пронаћи лаке савете који ће вам омогућити да помогнете птицама и спречите будуће сударе.

Значај који птице имају за природу, али и за нас, је изузетно велик. Оне су опрашивачи и разносиоци семена бројних биљних врста, од којих су неке и комерцијално значајне. Регулишу бројност штеточина и спречавају ширење болести елиминацијом одређених инсеката других и бескичмењака. 

Као и свака група, и птице имају своју улогу у одржавању еколошке равнотеже. Неке врсте представљају кључне врсте у одређеним екосистемима. На пример, детлићи у шумама имају велики значај јер рупе које буше у дрвећу касније користе друге врсте као склониште или гнезда.

За крај бих желела да поделим са вама неке од савета које свако од нас може применити и на тај начин помоћи очувању птица:

  1. У урбаним срединама погодних места за гнежђење птица је све мање – овде можете погледати како да направите кућицу и тиме привучете птичице у свој дом.
  2. Током топлих месеци птицама може бити спас појилица или базен који бисте направили за њих. На овом линку можете видети како да направите једноставну хранилицу која ће их сигурно усрећити.
  3. За случај да наиђете на птића који је испао из гнезда, од велике користи ће вам бити да погледате овај видео који објашњава како најбоље да га вратите родитељима. 
  4. Пластичне кесе и други отпад могу довести до повреда, па чак и угинућа птица, допринос можете дати чишћењем и одржавањем своје околине .
  5. Смањите спољашњу вештачку расвету. Уколико морате, користите расвету која је усмерена ка земљи тако да не долази до беспотребног расипања светлости у ваздуху. 
  6. Уколико имате кућне љубимце, обратите пажњу да не лове птице, ако је то могуће.
  7. Придружите се акцијама, радионицама и пројектима које организују различита удружења. Едукација је кључ успеха. 

Извори:
https://www.aba.org/2022-bird-of-the-year-burrowing-owl-athene-cunicularia/
https://www.migratorybirdday.org/
https://www.birdday.org/
https://www.worldmigratorybirdday.org/
https://www.birdday.ca/
https://www.eaaflyway.net/world-migratory-bird-day-2021/
https://www.cute-calendar.com/event/
https://nationaltoday.com/world-migratory-bird-day/
https://www.scienceofbirds.com/blog/bird-biodiversity
https://www.birdlife.org/projects/iucn-red-list/
https://www.birdlife.org/news/2021/12/14/
https://www.birdlife.org/birds/
https://www.birdlife.org/news/2021/09/01/
https://www.3billionbirds.org/
https://www.fws.gov/library/collections/threats-birds
https://www.scienceofbirds.com/blog/
https://abcbirds.org/wp-content/uploads/2019/09/Threats-to-Birds.pdf
https://poslednjilet.rs/
https://pticesrbije.rs/programi/
https://carpenoctem.rs/svetlosno-zagadenje/posledice/priroda/
https://www.dailykos.com/stories/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име