Насловна Еко календар 3. мај – Светски дан Сунца

3. мај – Светски дан Сунца

1818
0
Време читања: 5 минута

Нама најближа звезда, ужарена и топла, планети Земљи омогућава основне услове за живот. Ова звезда носи назив Сунце и данас се обележава њен вишеструки значај. Око Сунца кружи осам планета, пет патуљастих планета, бројни астероиди, комете, метеороиди, али и неизоставна космичка прашина. Сунце се састоји од 73,4% водоника и 24,8% хелијума, док остатак чине мале количине (око 1%) осталих елемената, укључујући гвожђе, никл, кисеоник, силицијум, сумпор, магнезијум, угљеник, калцијум и хром. У средишту ове звезде налази се језгро. Површина Сунца се зове фотосфера, а изнад фотосфере је хромосфера. 

Сунце је настало пре 4,59 милијарди година, док температура у његовом средишту износи око 15 милиона степени. Иако га најчешће видимо жутог и бојимо у жуту боју, Сунце поседује мешавину више боја, то јест распон од жуте до црвене. 

Како је дошло до обележавања Светског дана Сунца?

За обележавање Светског дана Сунца заслужан је бивши председник Сједињених Америчких Држава, Џими Картер. Он је 3. маја 1978. године отишао у Денвер, град у којем се налази Институт за истраживање соларне енергије. Његова посета имала је за циљ да се скрене пажња на значај Сунца. Исте године у Њујорку, глумац и режисер Роберт Редфорд говорио је да ниједна држава не може поставити ембарго над Сунцем. Ови догађаји имали су нешто заједничко (фокус им је био на Сунцу), те је тако почело обележавање овог дана. Како су остале државе приметиле прослављање дана Сунца у Сједињеним Америчким Државама, многе државе широм света су се придружиле, те је ускоро и званично проглашен Светски дан Сунца. Научници од тада имају све више могућности и простора да истражују о овој невероватној звезди.

Људи и Сунце

Иако је преко лета веома топло, када наступи зима, већина нас жуди да се Сунце стидљиво промоли кроз облаке, те да нам на тренутак буде ближе и да нас милује по лицу. Посебна и јака веза постоји између сунчеве светлости и људи. Сунчева светлост на путу до Земљине површине пролази кроз веома густе атмосферске слојеве, те се њено ултраљубичасто зрачење филтрира и на тај начин јој се уклањају штетна дејства. Од УВ зрачења штити нас једним делом озонски омотач, али чак ни он не може да филтрира све УВ зраке, те је потребно заштити се од јаког Сунца. Такође, значај сунчеве светлости за човека је подстицање стварања витамина Д у нашим организмима. Још један битан елемент који повезује Сунце и човека је циркадијални ритам (биолошки ритам). Овај ритам је битан јер контролише дневне и ноћне функције најважнијих органа у организму. Веома је важно понављање образаца дневних активности, а то се постиже редовним излагањем дневној, а нарочито јутарњој светлости након буђења. Сматра се да излагање сунчевој светлости повећава ослобађање хормона који се зове серотонин. Серотонин, често називан хормоном среће, повезан је са подизањем расположења и помаже особи да се осећа смирено и фокусирано. Ноћу, тамније осветљење покреће мозак да производи други хормон који се зове мелатонин, те је овај хормон одговоран за спавање.

Биљке и Сунце

Колико је Сунце значајно за људе, исти толики значај има и за биљке. Биљке користе сунчеву енергију у процесу фотосинтезе и претварају је у храну. Зато су сунчева енергија и биљке неопходни за опстанак свих других живих организама на планети Земљи. Поред биљака, које су најпознатије због процеса фотосинтезе, важно је споменути и фотосинтетичке организме који такође зависе од сунчеве светлости.

Сунце и УВ индекс зрачења

Иако је Сунце пријатно, последњих година, због повећаних температура, ова топла звезда није увек наш најбољи пријатељ. Клима је претходних деценија била стабилнија, али то не значи да је Сунце и тада у потпуности било безопаснодошло.

Претходних година забележена је све већа концентрација штетних гасова који долазе од хлорофлуороугљеника, који су се раније користили као расхладни флуиди (фреони) и који су доприносили разградњи озонског омотача. Тако истањен, озонски омотач не може да филтрира штетан УВ спектар сунчевог зрачења. Међутим, добра вест је да су многи научници допринели да на време схватимо штетност фреона, те је њихова употреба смањена или замењена бољим решењима. Разграђивање озонског омотача је данас практично решен проблем, те се омотач се лагано обнавља и потребно је само да негујемо стечене зелене навике. 

Упознајмо се са УВ индексом зрачења. УВ индекс је међународни стандард за мерење активности Сунца и ултраљубичасте светлости, која може бити изуетно опасна по човека. УВ зраци могу много да утичу на особе које имају осетљиву кожу. Свако прекомерно излагање Сунцу, када је оно најјаче и уједно најопасније директно оштећује кожу. 

Последице могу бити многобројне, а неке од њих су: црвенило, флеке, пеге, опекотине, оштећење ока чак и рак. Вредности ултраљубичастог индекса крећу се од нуле до десет и више, а све преко шест сматра се високим и опасно је по кожу.

Ултраљубичасто зрачење представља део спектра сунчевог зрачења и чини око 5% укупног зрачења које доспева до Земљине површине. Интензитет ултраљубичастог зрачења може зависити од количине озона у атмосфери, позиције Сунца, надморске висине, степена апсорпције УВ зрака, али и од облачности и површине тла (рељефа). Битно је напоменути да постоје три врсте ултраљубичастих зрака – УВА, УВБ и УВЦ.

Поменуте врсте ултраљубичастих зрака разликују се по таласним дужинама електромагнетног спектра. УВА има најдуже таласе, а УВЦ најкраће. Што су таласне дужине краће то је енергија њихових фотона већа односно њихова моћ продирања у ткиво је већа, па тако је УВА најбезазленије док је УВЦ најопасније. У зависности од висине индекса, обавезне су и одређене мере заштите, јер у супротном може доћи до озбиљних оштећења на кожи.

Најчешћи савети за заштиту од јаког Сунца су мазање креме са заштитним фактором на лице и тело и ношење лагане, светле одеће која је направљена од природних материјала. Такође се саветује ношење шешира, како би заштитили лице, уши и рамена. Један од савета јесте и избегавање Сунца у периоду када је оно најјаче или боравак у хладу под дрвећем. Сунце није опасно само лети, већ стално. Крема за сунчање се препоручује на дневној бази како би се лице заштитило од оштећења, чак и када није топло

Када смо се подсетили како се правилно заштити од јаких сунчевих зрака, не смемо заборавити да заштитимо и нашу планету од истих, јер су у великом проблему и све биљке од којих зависе многобројне животиње. Ниакако не треба заборавити добре ствари које нам Сунце доноси (соларна енергија, фотосинтеза, хормон среће…)

Сада када је у природи право пролеће и све цвета, а Сунце доприноси томе да све чешће боравимо и уживамо у природи, увек можете уживати у сунчевој светлости и фасцинантним заласцима Сунца.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име