На данашњи датум, 1. новембра 1994. године први пут је обележен дан вегана. Овај избор године обележавања веганске исхране није нимало случајан. 1944, педесет година пре првог званичног дана вегана, основано је прво веганско друштво, на челу са британским активистом и борцем за права животиња Доналдом Вотсоном. Доналд Вотсон, његова жена и њихови следбеници, створили су тада целу идеологију веганизма и дефинисали сам појам и филозофију која се иза њега крије. Данас, више од пола века након оснивања првог веганског друштва, овом покрету је прикључено између 550 и 950 милиона светске популације. Веганска исхрана постаје тренд у свету, евидентно је, ако узмемо у обзир да је деведесетих година у време оснивања овог празника вегански начин исхране упражњавало пар милиона људи, док их је данас око сто пута више.
Извор: www.city-data.com
Ко су вегани?
Веганска исхрана је екстремна врста вегетеријанске исхране. Сви производи животињског порекла (јаја, млечни производи, месо, мед…) потпуно су искључени из употребе. Они који заступају овај начин исхране углавном искључују у потпуности, или онолико колико је то могуће, све остале производе животињског порекла или оне које штете животињама, које људи свакодневно користе (одећу, крзно, козметичке производе, палмино уље). Међутим, иза ове несвакидашње исхране крије се нешто сасвим значајно, велико и вредно поштовања. Веганска исхрана јесте заправо начин живота. Овде се не ради само о избацивању производа животињског порекла, већ о целокупном погледу на свет и схватању ствари.
Званична дефиниција веганизма од 1979 године:
Veganism is a philosophy and way of living which seeks to exclude – as far as is possible and practicable – all forms of exploitation of, and cruelty to, animals for food, clothing or any other purpose; and by extension, promotes the development and use of animal-free alternatives for the benefit of humans, animals and the environment. In dietary terms it denotes the practice of dispensing with all products derived wholly or partly from animals.
Веганство је филозофија и начин живота који настоји искључити – колико је то могуће и изводиво – све облике искориштавања и окрутности према животињама за храну, одећу или било коју другу сврху; и ширењем, промовише развој и употребу алтернатива без животиња за добробит људи, животиња и животне средине. У прехрамбеном смислу означава избацивање из исхране свих производа који су у целини или делимично животињског порекла.
Шта заправо (не) добијају вегани?
Након целог морално-филозофског става и погледа који вегани заступају, поставља се питање да ли је веганска исхрана добра или лоша по здравље? На ово питање не може се дати тачан одговор никада, јер је здравље комплексан појам на који утиче безброј фактора поред исхране (начин живота, генетичке предиспозиције итд). Не можемо извадити исхрану из контекста и само посматрати њен утицај на организам. Међутим, постоји пар чињеница о којима се засигурно може говорити. Исхрана би требало да буде комплетна и балансирана, како би наш организам добио у довољним количинама све материје потребне за правилно и ефикасно функционисање. С обзиром на то, избацивање хране животињског порекла представља проблем, јер наше тело није способно да произведе аминокиселине, и једини начин на основу ког можемо до њих доћи јесте храна која их садржи. Одређена храна биљног порекла садржи неке амино киселине, али никада није случај да се у једној биљци налазе све које су нам потребне. Комбинацијом различитих биљних врста, житарица и гљива, може се добити избалансирана исхрана са свим есенцијалним амино киселинама, а без уноса хране животињског порекла (више о веганској и осталим облицима вегетеријанске исхране можете прочитати овде).
На основу студија највећи број вегана има проблем са недостатком витамина Б12, што потенцијално може довести до мегалобластичне анемије и оштећења ДНК. Поред Б12, у критичним нивоима могу се наћи масне киселине,витамин Д, рибофлавин, калцијум, гвожђе, јод, цинк, селен… Међутим, исхрана обогаћена биљним продуктима као што је веганска може потенцијално смањити ризик од шећерних болести и кардиоваскуларних болести, у поређењу са исхраном обогаћеном месом. Иако веганска исхрана заступа један морално-етички став, експерти је не препоручују трудницама, деци и адолесцентима. Ко се ипак одлучи за овај начин исхране требало би да размишља и о стању свог организма, узима дадатак Б12 витамина, редовно ради лабораторисјке анализе и саветује се са нутриционистом.
Извори:
