Најбољи начин да пронађете себе је да се изгубите у помагању другима
Махатма Ганди
Говоре људи о контактима, налажењу посла, попуњавању биографије, меким вештинама, о свим добрим странама волонтирања које ће се показати корисне када будете тражили радно место.
Не говоре људи све.
На самом почетку своје књиге „Разговори са ћерком о економији”, Јанис Варуфакис кроз наизглед обичан разговор у кухињи поставља питање у чијем се одговору крије суштина добровољног рада: Да ли бисте притрчали у помоћ особи којој живот од тога зависи, а да ли бисте то радије учинили уколико би вам неко понудио новац?
У ситуацији са новцем ствар је јасна – није то то. Циљ алтруистичног понашања као таквог никада није за циљ имао свежањ шареног папира договорене вредности. Увек је постојало нешто више.
Људи су социјална врста. Хиљадама година уназад, сарадња и поверење су били кључ нашег успеха. Праисторијски човек схватио је у једном тренутку да му се више исплати удруживање са другима него живот самотњака. Помоћи ћу ти данас, а ти ћеш сутра помоћи мени и свима ће нам бити боље.
Иронично, то је управо оно што је у времену у којем живимо изопачено мотивима индивидуализма. Будимо реални, изолација не утиче добро по нас и не, не можемо све сами. Већину ствари не можемо сами, нико од нас.
Управо је зато од изузетног значаја да водимо рачуна једни о другима, на један или други начин. Волонтирање отвара могућност да водимо рачуна не само о најближима, већ и о људима које ћемо само једанпут у животу видети, али им је некада само тај један пут потребан да се у њиховим главама нешто значајно промени.
Као врста смо јаки само онолико колико смо спремни да будемо ту једни за друге, те и еволутивно има смисла да помагање другима у нама буди леп осећај. Из тог разлога, велики број људи широм света мотивисан је да посвети време и труд помагању другима на било који начин. То може бити рад са децом, организација догађаја, скупљање чепова или било шта што барем на неки начин чини свет бољим местом за барем једну особу.
Данас се обележава Светски дан волонтера. Ово је дан када бирамо да укажемо част људима који се труде да буду активни, да олакшају и улепшају дан по дан. Данас, између осталог, мало више ценимо и себе.
Као волонтер на већ двоцифреном броју различитих манифестација и неко ко за овај портал пише скоро годину дана, данас разумем да је волонтирање за мене одавно престало да буде хоби. Сада је део мог личног идентитета, део којег не желим да се одрекнем, али који желим да поделим са другима.
Радити без интереса и измамљивати осмехе? Много је лепо, покушајте.
