Насловна Еко календар 5. децембар – Светски дан земљишта

5. децембар – Светски дан земљишта

1457
0
Време читања: 4 минута

Земљиште је веома значајан ресурс, а сваки 5. децембар посвећен је управо земљишту и његовој изузетно сложеној улози. До обележавања овог дана дошло је први пут 2013. године, када је Генерална скупштина Уједињених нација поменути датум прогласила за Светски дан земљишта и од тада је фокус увек на очувању квалитета земљишта, његовој заштити, али и подстицању одрживог управљања обрадивих површина. 

Састав и особине земљишта 

Пре свега, потребно је дефинисати земљиште и тек онда се упознати са његовим саставом и карактеристикама. Земљиште представља растресити слој литосфере и налази се изнад чврсте стенске масе. Наука која се бави проучавањем настанка земљишта, класификацијом и морфологијом назива се педологија (грч. πεδον – земљиште; λόγος – наука). Тип и квалитет земљишта одређују механички и хемијски састав, али и физичке и биолошке особине.

Механички и хемијски састав земљишта

Механички састав земљишта представља однос између чврстих честица различитих величина које то земљиште сачињавају. Честице могу бити веома крупне или веома ситне, а од њихове величине зависе физички, биолошки и хемијски процеси који се у земљишту одвијају. Према величини, честице су подељене у четири категорије: камење, шљунак, песак и глину. Поред механичког састава, за одржавање структуре земљишта изузетно је битан и хемијски састав. Многи елементи и једињења чине хемијски састав земљишта, међутим највише се издвајају једињења гвожђа, магнезијума и калцијума, док од се од слободних елемената појављују угљеник, азот и кисеоник. 

Физичке и биолошке особине земљишта

Физичке особине земљишта деле се у три битне целине: водни, топлотни и ваздушни режим. С обзиром на то да захваљујући земљишту остварујемо приносе у пољопривреди, ови режими основа су и предуслов за квалитетно, плодно земљиште. Вода, која је растреситом слоју листосфере неопходна, често изостаје у сушним пределима, те се због њене недоступности мора прибегавати наводњавању земљишта. Водни режим је однос између дотицања и потрошње воде у земљишту. 

Пример доброг водног режима јесу земљишта са мрвичастом (ситном) текстуром, која веома лако и брзо пропуштају воду у дубље слојеве, док су лошији пример збијена земљишта која теже пропуштају воду. 

Иако земљиште посматрамо само као једноличну браонкасту масу, оно је много више од тога јер је основа за ницање и развој биљака, али и корисних микроорганизама који живе унутар земљишта. Поред воде, топлота је такође битан фактор за развој биљака, те се у погледу топлотног режима мисли на добијену количину топлоте од Сунца. 

Биолошке особине земљишта зависе од многобројних организама који у земљишту живе. Неки од њих су нама видљиви попут црва, великог броја инсеката, кртица или мишева, а ове екосистеме чини и велики проценат микроорганизама који, иако су ситни, обављају веома важне задатке. Примери микроорганизама и њихових значајних улога су микориза и азотофиксатори. Микориза је гљива која биљци обезбеђује минерале и воду, док су азотофиксатори заслужни за везивање атмосферског азота.

Типови земљишта

Земљишту често додељујемо да је браон боје, али заправо постоје многе нијансе, како браон, тако и црне или црвене боје. 

На нашим просторима земљишта се деле на атипска и типска. У атипска земљишта спадају алувијална и еолска, а она су настала у првим фазама формирања тла. 

Црвеница, црница, гајњача и смоница припадају типском земљишту. Она су развијенија јер су прошла кроз све фазе настанка земљишта. 

Црвеница је земљиште настало од нерастворљивог дела кречњака, те су њене основе кречњаци и доломити. Због присутности оксида гвожђа, земљиште има црвенкасту боју, а по структури је глиновито-песковито. Распрострањено је у источној Србији, Метохијској котлини и на Старовлашко-рашкој висији.

Црница је најплодније земљиште у Србији. Веома је богато хумусом (плодно тло, дебљине до три цецнтиметра) и тамне је боје, а налази се највише у Војводини, Стигу и у једном делу Мачве.

Гајњача, иако глиновито и збијено тло, такође је и плодно. Ово земљиште највише је присутно на југу Панонског басена, Поморавља, Шумадије и Подриња. Гајњача је позната као земљиште храстових шума. 

Смоница је земљиште црне боје, богато хумусом. Погодна је за узгој индустријских биљака попут сунцокрета и шећерне репе, а највише је присутна у Шумадији, Мачви и долинама Тимока.

Издржљиво, али и све више угрожено

Земљиште трпи велики притисак, али упркос свему и даље нам пружа безброј усева, шума, ливада и пашњака. Свакодневно њиме корачамо, остављамо отиске који много говоре о нама, али земљиште поседује много стрпљења. Међутим, упркос стабилности и стрпљењу које земљиште има, свакодневно се сусреће са многим проблемима попут ерозије која настаје због људсих делатности (нпр. сеча шума, прекомерни грађевински радови), превеликог коришћења хемијских средстава у пољопривреди, отпадних вода које на крају заврше у земљишту. Проблема је много и један дан у години неће бити довољан да се земљиште опорави, али свакодневним трудом, едукацијом и зеленијим изборима можемо обезбедити земљишту најбољи третман који заслужује. 

Извори:
https://www.boljazemlja.com/tipovi-poljoprivrednog-zemljista/
https://agrocesla.com/tipovi-zemljista-i-njihova-obrada/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име