Дошао је и тај дан, диван дан за све жирафе на свету.
Жирафе су афрички сисари из реда папкара, највиши од свих копнених животиња и са најдужим вратом, што је занимљиво јер је управо данашњи дан најдужи у години. У сродству су са јеленима, антилопама и говедима али спадају у засебну фамилију Giraffide. Живе на простору од Чада до Јужне Африке, а укупна популација жирафа је око 110.000 јединки.
Занимљиво је да су жирафе једине животиње које се рађају са роговима и да имају најдужи реп међу копненим сисарима, око 2,4 метара.
Врста Giraffa camelopardalis подељена је на девет подврста:
- Мрежаста жирафа или сомалијска (G.c. reticulata) са живахним жарама наранџасте и црвене боје; Кенија, Етиопија и Сомалија
- Чађава или анголска жирафа (G.c. angolensis); Ангола и Замбија
- Кардофанска жирафа (G.c. antiquorum) са неправилним шарама чоколадне боје и жутим линијама; Судан
- Масајска жирафа (G.c. tippelskirchi) са зупчастим, листоликим шарама; Кенија и Танзанија
- Нубијска жирафа (G.c. camelopardalis) са четвороугаоним шарама боје кестена на белој подлози; Судан и Конго
- Ротшилдова жирафа (G.c. rothschildi) са тамним, замрљаним шарама; Уганда
- Јужноафричка жирафа (G.c. giraffa) са заобљеним шарама са звездоликим израштајима
- Торникрофтова жирафа (G.c. thornicrofti) у Замбији
- Западноафричка жирафа (G.c. peralta) у Нигеру и Камеруну
Које су то опште карактеристике које их чине толико занимљивим врстама?
Споменули смо рогове који су присутни код оба пола и који представљају коштане израштаје лобање и дуги су 13,5 цм. Расту на челу, око очију и на носној кости, тако да глава постаје све крупнија током година. Очи су смеђе и крупне и заштићене дугим трепавицама.
Тело је прекривено тачкама, изузев доњег дела стомака и занимљиво је да не постоје две жирафе са истим распоредом шара! Врат је дуг и снажан, прекривен гривом са оштрим длакама. Имају дугачак и лепљив језик и предње ноге дуже од задњих. Да би се крв пумпала до главе и доводила кисеоник до мозга, потребно је срце дугачко 60 цм и тешко око 11 кг. Крвни притисак је двоструко већи него код човека.
Жирафе се хране лишћем и грањем дрвета мимозе и акације. Могу да поједу 63 кг лишћа и гранчица и да попију 30 литара воде дневно. Могу брзо да трче али кратко јер при једном удисају узимају 12 литара ваздуха. Само два сата дневно проведу склупчане. Сматра се да су жирафе потпуно неме. Њихов гркљан је неразвијен али упркос томе, могу се чути како грокћу, фркћу и слично.
Како живе?
Могли бисмо рећи да живе као момци и девојке у интернату, свако у својој згради. Наиме, женке се удружују у групу од око 12 јединки, док се мужјаци издвајају у „младожењачка“ стада. Мужјак одређује плодност женке тако што испробава њен урин и наставља са удварањем ако осети да је „у терању”. Обично се главни мужјак пари са сваком женком из групе и то се назива „харемски начин живота”.
Жирафе живе око 20 година у дивљини, а до 28 у заточеништву. Велика је смртност младих јединки које су одмах по рођењу препуштене саме себи.
Иако су веома занимљиве и доброћудне животиње, жирафе се налазе на IUCN црвеној листи угрожених врста, а данашњи дан је посвећен фондацији Operation Twiga III, која има циљ да прошири популацију нубијских жирафа у Уганди, доводећи нове јединке у већ постојећу групу у националном парку Kidepo Valley. Сваке године се скупљају средства како би се помогло овим животињама на било који начин.
Веома је важно да будемо свесни дешавања, да заиста чујемо поруке које нам шаљу животиње, а оне су у последње време врло узнемирујуће. Зато будимо хумани и испружимо се онолико колико је дугачак врат једне жирафе. ☺
