До сада смо наглашавали значај одређених група животиња: дивљих животиња, морских корњача, нилских коња, жирафа, орангутана итд. Међутим, данашњи датум посвећен је свим животињама без изузетака. Данас придајемо подједнак значај свакој врсти животиња и трудимо се да на различите начине помогнемо њиховој добробити. Наравно, један дан у години ништа не значи ако ћемо их све остале дане потпуно занемарити. Ипак прослављање овог дана омогућава да се уједине све организације и појединци који се на свој начин већ баве заштитом животиња. Они бивају обележени логоом World Animal Day и такође промовисани на њиховом сајту, што им омогућава да привуку инвеститоре.
Најпре, шта су животиње?
Животиње су организми чије се тело састоји од већег броја ћелија и које своју храну гутају и варе је унутар тела за ралику од других вишећелијских организама (на пример гљиве излучују ензиме ван тела и ту сваре храну па је апсорбују, а знамо да биљке саме стварају храну фотосинтезом). Овакви организми су бројни, а биолошки ми спадамо у животиње. За сад је описано 1,4 милиона врста, а научници сматрају да их има много више и долазе у најразноврснијим формама. То су сунђери, медузе, корали, црви, инсекти, паукови, ракови, стоноге, пужеви, хоботнице, морски јежеви, морски краставци који сви представљају бескичмењаке. И рибе (има их чак 20.000 врста, а неке изгледају као да су изашле из филмова о ванземаљцима), жабе и даждевњаци, гуштери, змије, корњаче, крокодили, птице, торбари, кљунари и други сисари који су нама најпознатија група кичмењака.
Зашто посветити датум животињама?
Зато што су њихови животи веома условљени нашим активностима. Све што радимо утиче на свет око нас. Изградња путева и насеља, лабораторијска истраживања, узгој хране (било да се директно хранимо животињама или гајимо биљне усеве), бацање отпада, све врсте транспорта и многе друге наше активности (веома често само забава!) имају директан утицај на преживљавање различитих врста животиња. На животињама се тестира козметика, врше научни екперименти, од њих се узимају крзно, вуна, кожа, јаја, млеко и отприлике све што нам могу дати.
Без њих ништа што имамо данас не би постојало. У 21. веку када се животни стандард увелико побољшао у већем делу света и када сви захтевају нека права и многа од њих и добију, зашто онда и животиње које су биле на планети много пре нас не би имале основна животна права? Поред свих тканина које данас постоје крзно нам не треба. Данас постоји и козметика која се не тестира на животињама. У лабораторијама се уводе закони о смањењу броја коришћених животиња и алтернативним заменама када год је то могуће. Људи се све више окрећу биљној исхрани. Али ту не треба заборавити да и биљни усеви уништавају станишта животиња као што је тренутно популарна прича о палмином уљу и орангутанима. Просто човек да стане и да се запита шта му је радити. Ипак, промене долазе полако али сигурно. Будите свесни како присуство животиња олакшава ваш живот и будите им бар захвални на томе. Покушајте да промените у свом животу шта год можете како бисте њима помогли. Мислим да је ово довољно разлога да им посветимо барем један дан годишње!
Зашто баш 4. октобар?
За творца Светског дана животиња сматра се немачки писац и издавач магазина „Човек и Пас”, Heinrich Zimmermann. Он је организовао први Дан животиња 24. марта 1925. у Берлину. Догађају је присуствовало преко 5000 људи. План је био да догађај од почетка буде 4. октобра, али Спортска палата у Берлину, где је догађај одржан, није била слободна тог датума. Најпре је добио подршку само у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Чехословачкој. Ипак је вредно радио сваке године како би промовисао овај дан. Четири године касније догађај је први пут одржан на данашњи датум. 1931. на конференцији организација за заштиту животиња у Фиренци је прихваћен предлог да се 4. октобар обележава као Светски дан животиња.
Овај датум је изабран у част Светог Франциса од Асисија (Фрањо Асишки) који је живео у 11. и 12. веку и који се сматра свецем екологије и заштите животиња. Постоје легенде да је причао са животињама и да се молио са њима. Умро је 4. октобра.
Како можете допринети?
- Учествујте у догађајима за подизање свести о угрожености животиња, за усвајање напуштених животиња, добротворним концертима.
- Немојте учествовати у активностима које злостављају животиње ради забаве – циркуси, морски паркови, родео и слично, лов ради забаве, трке паса и коња и др.
- Интересујте се о ономе што једете, одакле долази – истина је да управо индустрија хране најсуровије злоставља животиње пре него што доспеју на наш сто, зато купујте од локалаца ако је то икако могуће. Индустрија млека и јаја нису ништа боље од индустрије меса по начину како третирају животиње. Чак и да се не храните храном животињског порекла, погледајте декларацију на паковању било ког кекса (чак и посног) и видећете да садржи палмино уље, а усеви палми уништавају читаве екосистеме. Изгледа да више није ствар ни у томе шта једемо, него какви су закони. Учите и тражите алтернативе кад год је могуће. Едукујте друге и захтевајте строже законе. То је једини начин.
- Обратите пажњу на бројност популације и паметно планирајте своје потомство, јер то потомство мора нешто јести.
- Немојте куповати љубимце! Какво вам задовољство представља да вучете „расног пса“ на ланцу ако знате кроз који пакао пролазе код узгајивача?
- Нахраните, помазите и збрините напуштене животиње.
