Насловна Клима Колико ће температура у Србији порасти због климатских промена

Колико ће температура у Србији порасти због климатских промена

74
0

У следећем тексту који је за сајт klima101.rs написао Сретен Филиповић преносимо како ће се клима у Србији мењати у будућности. На сајту klima101.rs можете пратити сва најновија истраживања и вести повезане са климатским променама и решењима за њихово заустављање, као и серију текстова о климатским променама у Србији.

Протекле недеље писали смо о променама климе у Србији које су се већ десиле и које смо успешно опазили, а притом смо сазнали и зашто велике реке наше земље више не добијају ледени штит током зимских месеци као раније. Данас ћемо учинити нешто мало другачије, провирићемо кроз изврнути телескоп и уместо прошлости бацићемо поглед у будућност да бисмо сазнали одговор на питање које нас данас копка: Како ће се клима у Србији мењати до краја 21. века?

Ако је прва ствар коју сте помислили да таква направа нити постоји, нити је постојала, а вероватно никада неће ни постојати, размислите поново…

Наука представља брилијантан алат који нам помаже да радимо много више од једноставног опажања у нашем окружењу, помаже нам да то окружење и истински разумемо, али и да предвидимо како ће се то окружење мењати.

Уз помоћ климатских модела данас смо у стању да направимо неколико реалних сценарија о томе каква клима очекује Србију у наредних 80 година. 

Размислите о два могућа сценарија наше будућности. Како ће она изгледати ако за двадесетак година успемо да стабилизујемо емисију гасова са ефектом стаклене баште? А како ће изгледати ако не успемо, односно ако емисије наставе да расту данашњим ритмом?

Прогнозе које су већ направљене обухватају три временска периода – блиску будућност (2016-2031), средину 21. века (2046-2065) и његов крај (2081-2100). Хајде да почнемо од овог, нама најближег.

Шта ће се дешавати са климом Србије у блиској будућности?

Према блажем сценарију у којем ћемо успети да обуздамо емисије гасова стаклене баште, у периоду између 2016. и 2031. године просечна температура порашће за додатних 0,5 до 1 °C у односу на период 1986-2005, до ког су се одређене промене већ догодиле.

Када су у питању падавине, њихова количина неће се битније променити. Летња сезона биће нам дужа за око петнаестак дана, имаћемо два-три топлотна таласа годишње, а биљке ће имати десетак дана дужи период вегетације. Број врелих дана када се температура пење преко 35 °C, порашће за пет у односу на данашњи период.

Не звучи страшно, зар не? Проблем лежи у томе што је ово најбољи могући сценарио. Шта ако не успемо да укротимо емисије?

Екстремнији сценарио у односу на блажи у блиској будућности предвиђа слични обим промена, што не изненађује с обзиром на то да је и процењени будући пораст концентрације гасова са ефектом стаклене баште сличан током овог периода у оба сценарија. Међутим, последице у каснијим периодима ће тек показати колико је стабилизација емисија заправо битна. 

Хајде да бацимо поглед још мало дубље у будућност.

Шта се збива на средини 21. века?

Како пише klima101.rs, према сценарију по којем ћемо успети да стабилизујемо емисије гасова стаклене баште, и у годинама између 2046. и 2065. температура ће бити за око пола степена виша него данас. Захваљујући нормализовању емисија, ни током овог периода количине падавина неће доживети веће промене. Лета ће бити дужа за отприлике месец дана, а вегетациони период за око пола месеца. Врелих дана биће у просеку за око 5 до 10 више него данас.

Још веће промене очекују нас у случају екстремнијег сценарија. Ако емисије наставе да расту, температура ће на средини века порасти за читава два степена, а падавина ће бити све мање и мање, нарочито на југу Србије. Лета ће нам бити и до два месеца дужа него данас, а биљке на одмор морају чекати чак месец дана више него што је то сада случај. Врелих дана имаћемо 5 до 10 више него данас.

Оно што је битно да нагласимо овде, јесте да се предикције о којима говоримо односе на то како ће просечна година у оквиру овог временског периода изгледати. У оквиру овог просека имаћемо године које ће бити мало “хладније” тј. чија ће лета подсећати на ова данашња, али ће бити и година које ће бити изнад просека где можемо очекивати веома високе температуре и знатно снажније топлотне таласе од оних којима сада сведочимо.

Пре него што видимо шта нас чека на крају века, вратимо се само на тренутак у блиску прошлост, тачније у 2012. годину и присетимо се једне од највећих суша у новијој историји наше земље. Штета коју су пољопривредни усеви у Србији тада претрпели, процењена је на око две милијарде евра! Пројекције будућих климатских промена, предвиђају да ће се у оба сценарија учесталост тако екстремних суша на половини века дуплирати у односу на данас и на сваких десет година, јављаће се бар четири пута!

А на концу столећа…

У последњих 20 година 21. века, према прогнозама за сценарио где успевамо смирити емисије гасова стаклене баште, просечна температура ће порасти за два степена у односу на период 1981-2005. Падавине неће доживети превелике промене осим у свом сезонском распореду. Другим речима период године између јуна и августа постаће сувљи него што је то данас, а киша ће падати ћешће током јесени и зиме. Лета ће, као и средином века, бити дужа за око месец дана него данас, баш као и вегетациони период. Број врелих дана када ће температура скакати преко 35 °C остаће исти као и на средини века, од 5 до 10 више него данас. Другим речима наша клима ће се стабилизовати.

Међутим, не успемо ли да спречимо пораст емисија гасова стаклене баште, журка ће на крају 21. столећа постати веома врела. Да будем прецизнији, за четири и по степена врелија него данас! Падавине ће у појединим крајевима земље бити знатно мање него данас, а период од јуна до августа постаће веома, веома сув. Будући да ће трајати скоро два месеца дуже него данас, лето ће се, претпостављам, свима попети преко главе. Имаћемо и више од седам топлотних таласа годишње и просечно од 20 до 30 врелих дана више него данас. Вегетациони период продужиће се за скоро цела два месеца, а екстремне суше јављаће се у 8 од 10 година

Овде поново не заборавите да се ова предвиђања пораста температуре и падавина односе на то како би једна просечна година у овом периоду могла да изгледа, док би неуобичајено топла година у овом случају са данашњег становишта изгледала прилично невероватно.

За разлику од предвиђања писаца научнофантастичне књижевности, предвиђања научника не смеју се узимати здраво за готово. Два сценарија будућих климатских промена у Србији морају нам служити као упозорење за оно што нас чека. Од огромног је значаја да се сви заједно изборимо за стабилизацију емисија гасова стаклене баште, како бисмо успели да избегнемо екстремни сценарио климатских промена. У супротном, будућност која нас очекује ће бити веома, веома врела.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име