Да ли је неопходно тестирање на животињама?

Жао вам је животиња, али сте ипак сигурнији ако су продукти тестирани, тако да знате да нису штетни за вас?

Покушајте да се информишете веома добро пре него што донесете став о овој теми.

Мени је било тешко да нађем информације, на једном месту, поготово на српском, тако да је овај текст настао као идеја да имамо све на једном месту и да они који нису сигурни о чему се ради или никад раније нису размишљали о тестирању на животињама и шта то представља, имају где да се информишу.

Зашто се продукти тестирају на животињама?

Овај тип тестирања је уведен како би власти могле да установе да ли је неки продукт или састојак безопасан по здравље јавности пре него што одобре његово пласирање на тржиште. Деценијама је овај тип тестирања пракса у целом свету, како за лекове тако и за козметику за коју у већини земаља тестирање заправо уопште није обавезно.

Развој козметичке индустрије подразумева испитивање и проналажење нових састојака који постају део козметичких продуката. Оно што је лако закључити јесте да је до данашњег дана већ огроман број састојака заправо тестиран и тачно се зна шта је безбедно користити док је откривање нових супстанци питање искључиво зараде компанија које се овиме баве, а не питање ваше лепоте и здравља. Ако посматрамо ситуацију на тај начин, тестирање на животињама, када је козметика у питању, није прихватљиво и не може се ни на који начин оправдати у 21. веку.

• Постоји преко 7.000 састојака које су доказано безбедне и које козметичке компаније могу да користе.
• Данас постоје алтернативне методе тестирања као што су in-vitro тестирање, компјутерски модели итд. Коришћењем нових технологија могли бисмо да спасимо милионе живота.
• Чак и тестирањем на животињама, никада нисмо 100% сигурни да ли је утицај на човека потпуно исти као на ту врсту животиње.
• Многе власти широм света су већ забраниле тестирање на животињама у сврху прављења козметичких продуката. У питању су – Европска Унија, Норвешка, Израел и Индија.

Из ових информација можемо да закључимо да је тестирање на животињама потпуно непотребно и да уколико баш има потребе да се у козметику дода неки нов, непознат састојак, постоје алтернативне методе да се његово дејство утврди.

Ми не можемо да утичемо на ово питање на глобалном нивоу или се бар тако чини.

Шта можете да урадите?

Немојте подржавати брендове који тестирају на животињама куповином њихових производа. Подржите компаније које не тестирају на животињама. Покажимо им да ћемо радије и више куповати производе који нису смућкани на патњи животиња.

Животиње на којима се најчешће тестира:

• Зец, морско прасе, миш и пацов – козметика. Тестови најчешће имају смртни исход.
• Пас – често се „користи“ у медицинске сврхе. Бигл је најчешћа раса на којој се тестира због његове осетљиве природе. Подвргнути су инвазивним тестовима у кардиологији, ендокринологији и истраживањима костију. 2013. године су рађени тестови на 67,772 пса, само у САД.
• Мачка – најчешће су предмет неуролошких истраживања. У 2013. 24.221 мачка је коришћена за истраживања у САД.
• Примати (не рачунајући човека), посебно макакији, али такође и мајмуни, бабуни и шимпанзе се користе у многим истраживањима, у токсиколошким тестовима, тестовима за сиду, хепатитис, размножавање итд. Преко 70.000 примата је подвргнуто тестовима сваке године у САД и ЕУ.

Како да знате да ли су продукти тестирани на животињама?

Можете пратити листу cruelty-free производа, а ако желите и сами да истражите, постоје три критеријума неопходна да бисмо били сигурни да продукт који желимо да користимо није тестиран.

1. Крајњи продукт није тестиран на животињама.
2. Састојци нису тестирани на животињама.
3. Компанија која производи продукте не тестира на животињама када им то закон налаже. (У Кини је обавезно тестирање на животињама)

Мењајте свет, почните од себе! 🙂

извор: http://www.crueltyfreekitty.com/