Da li je neophodno testiranje na životinjama?

Žao vam je životinja, ali ste ipak sigurniji ako su produkti testirani, tako da znate da nisu štetni za vas?

Pokušajte da se informišete veoma dobro pre nego što donesete stav o ovoj temi.

Meni je bilo teško da nađem informacije, na jednom mestu, pogotovo na srpskom, tako da je ovaj tekst nastao kao ideja da imamo sve na jednom mestu i da oni koji nisu sigurni o čemu se radi ili nikad ranije nisu razmišljali o testiranju na životinjama i šta to predstavlja, imaju gde da se informišu.

Zašto se produkti testiraju na životinjama?

Ovaj tip testiranja je uveden kako bi vlasti mogle da ustanove da li je neki produkt ili sastojak bezopasan po zdravlje javnosti pre nego što odobre njegovo plasiranje na tržište. Decenijama je ovaj tip testiranja praksa u celom svetu, kako za lekove tako i za kozmetiku za koju u većini zemalja testiranje zapravo uopšte nije obavezno.

Razvoj kozmetičke industrije podrazumeva ispitivanje i pronalaženje novih sastojaka koji postaju deo kozmetičkih produkata. Ono što je lako zaključiti jeste da je do današnjeg dana već ogroman broj sastojaka zapravo testiran i tačno se zna šta je bezbedno koristiti dok je otkrivanje novih supstanci pitanje isključivo zarade kompanija koje se ovime bave, a ne pitanje vaše lepote i zdravlja. Ako posmatramo situaciju na taj način, testiranje na životinjama, kada je kozmetika u pitanju, nije prihvatljivo i ne može se ni na koji način opravdati u 21. veku.

• Postoji preko 7.000 sastojaka koje su dokazano bezbedne i koje kozmetičke kompanije mogu da koriste.
• Danas postoje alternativne metode testiranja kao što su in-vitro testiranje, kompjuterski modeli itd. Korišćenjem novih tehnologija mogli bismo da spasimo milione života.
• Čak i testiranjem na životinjama, nikada nismo 100% sigurni da li je uticaj na čoveka potpuno isti kao na tu vrstu životinje.
• Mnoge vlasti širom sveta su već zabranile testiranje na životinjama u svrhu pravljenja kozmetičkih produkata. U pitanju su – Evropska Unija, Norveška, Izrael i Indija.

Iz ovih informacija možemo da zaključimo da je testiranje na životinjama potpuno nepotrebno i da ukoliko baš ima potrebe da se u kozmetiku doda neki nov, nepoznat sastojak, postoje alternativne metode da se njegovo dejstvo utvrdi.

Mi ne možemo da utičemo na ovo pitanje na globalnom nivou ili se bar tako čini.

Šta možete da uradite?

Nemojte podržavati brendove koji testiraju na životinjama kupovinom njihovih proizvoda. Podržite kompanije koje ne testiraju na životinjama. Pokažimo im da ćemo radije i više kupovati proizvode koji nisu smućkani na patnji životinja.

Životinje na kojima se najčešće testira:

• Zec, morsko prase, miš i pacov – kozmetika. Testovi najčešće imaju smrtni ishod.
• Pas – često se „koristi“ u medicinske svrhe. Bigl je najčešća rasa na kojoj se testira zbog njegove osetljive prirode. Podvrgnuti su invazivnim testovima u kardiologiji, endokrinologiji i istraživanjima kostiju. 2013. godine su rađeni testovi na 67,772 psa, samo u SAD.
• Mačka – najčešće su predmet neuroloških istraživanja. U 2013. 24.221 mačka je korišćena za istraživanja u SAD.
• Primati (ne računajući čoveka), posebno makakiji, ali takođe i majmuni, babuni i šimpanze se koriste u mnogim istraživanjima, u toksikološkim testovima, testovima za sidu, hepatitis, razmnožavanje itd. Preko 70.000 primata je podvrgnuto testovima svake godine u SAD i EU.

Kako da znate da li su produkti testirani na životinjama?

Možete pratiti listu cruelty-free proizvoda, a ako želite i sami da istražite, postoje tri kriterijuma neophodna da bismo bili sigurni da produkt koji želimo da koristimo nije testiran.

1. Krajnji produkt nije testiran na životinjama.
2. Sastojci nisu testirani na životinjama.
3. Kompanija koja proizvodi produkte ne testira na životinjama kada im to zakon nalaže. (U Kini je obavezno testiranje na životinjama)

Menjajte svet, počnite od sebe! 🙂

izvor: http://www.crueltyfreekitty.com/