Са доласком зиме и грејне сезоне, у нашој земљи, као и многим околним, долази и до повећања загађености ваздуха. Видљивост је знатно смањена и овако загађен ваздух је непријатног мириса. Загађење ваздуха је нарочито изражено у великим градовима у Србији.
Поред саобраћаја и индустрије који у великој мери загађују животну средину, у зимском периоду највећи загађивачи ваздуха јесу пећи на угаљ и термоелектране које користе угаљ. Иако је велики проценат становништва прешао на неке друге начине грејања, који су еколошки прихватљивији, постоје многа домаћинства која и даље за огрев користе угаљ, као и топлане које исти користе за стварање топлотне енергије.
Плућне и многе друге болести могу бити изазване оваквим загађењима, а постоје и смртни случајеви.
Океј, ставићемо маску када излазимо напоље и евентуално купити пречишћивач ваздуха за наш дом, али хајмо ипак и да се упознамо са неким дугорочним решењем за нас, али и нашу животну средину.
Развој технологије у задњих пар деценија је усмерен на коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне и електричне енергије, што је значајно за очување животне средине, али и здравља људи.
Један од производа овог технолошког развоја јесу топлотне пумпе, уређаји који ће имати све већу потражњу у наредним годинама, због пораста цена енергената као што су угаљ, нафта и гас.
Топлотне пумпе се могу користити за загревање или хлађење простора, јер омогућавају преношење топлоте из једне средине у другу, на пример, из спољашње средине (воде, ваздуха или земљишта) у наш дом током зимских месеци, и из нашег дома у спољашњу средину лети. То је топлотна енергија Сунца које је бесплатна и већ постоји у природи. Оне раде захваљујући електричној енергији, и за утрошен 1 kWh (киловат сат) електричне енергије добија се 3-4 kwh топлотне енергије. Ове пумпе могу успешно да греју домове помоћу радијатора и подног грејања.
У односу на извор топлоте постоје три основна типа пумпи: топлотна пумпа земља/вода, топлотна пумпа ваздух/вода и топлотна пумпа вода/вода. За сваку од поменутих постоји посебна технологија. За инсталацију топлотних пумпи земља/вода неопходно је бушење дубинских сонди, а за пумпе вода/вода треба бушити бунаре који воде до подземних вода. Због мање компликоване монтаже, топлотне пумпе ваздух/вода су на првом месту по потражњи.
Принцип рада топлотне пумпе сличан је оном по ком функционишу расхладни уређаји (фрижидери, климе), и заснива се на цикличном кретању гаса (фреона) кроз пумпу. Размењивач топлоте је део пумпе који прима воду или ваздух, из спољашње средине, из којих се топлотна енергија преузима, односно преноси на гас (фреон) у течном стању. Када прими топлоту, фреон испарава и у таквом гасовитом стању се сабија у компресор. Сабијени гас предаје топлотну енергију, коју је претходно примио, води која протиче кроз кондензатор и радијаторе или цеви подног система грејања у кућама и зградама.
Поред тога што ове пумпе за рад користе природне, неисцрпне изворе енергије и не испуштају штетне супстанце, њихова главна предност је ниска цена. Уградња ових уређаја је цене сличне као и свако друго увођење грејања, док се исплативост јасно уочава кроз месечна дуговања, јер је потрошња електричне енергије током периода грејања доста нижа него иначе. На основу прорачуна, пумпу можемо исплатити за 5-7 година кроз разлику у трошковима које би иначе плаћали за огрев или струју.
Пумпе су најчешће коришћене за грејање, али треба нагласити да могу и успешно да хладе наше домове током летњих месеци, и то по знатно нижим ценама у односу на клима уређаје.
Овим чланком вас позивам да размотрите један од еколошких и економски прихватљивих начина грејања и хлађења домова, а тиме очувамо животну средину и наше здравље, и самим тим сачувамо и новац.
