Хербицид под називом Тотал 480 СЛ се у Србији просипа по воћу и поврћу као вода. Користи се још од 1974. године. Овај хербицид је тоталан, што значи да уништава све биљке, а не само коров. У себи садржи глифосат активну супстанцу која је у високим концентрацијама штетна не само за биљне културе већ за људе и животиње. Каренца (време разградње пестицида) тотала је око 35 дана. Што значи да треба минимум 35 дана да прође од третирања до бербе или жетве.
Још од 1993. године се знало за штетне утицаје које глифосат има на животиње, и да је без обзира на то сазнање ЕУ 2002. године дозволила његово коришћење. Европска комисија је планирала да поново преиспита дејство глифосата 2012. године, али је то с обзиром на непромењена сазнања о његовој безбедности одложено за 2015. годину.У оквиру СЗО, Међународна агенција за истраживање рака је 2015. објавила да је активна супстанца глифосат могуће канцерогена и штети животињама и људима. У неким земљама ЕУ стављена је забрана за продају, производњу као и коришћење овог хербицида. Да ли је сам глифосат толико опасан или је апсолутно безбедан, мишљења су и данас подељена. Више о подељеним мишљењима везаних за глифосат и стручнија објашњења можете прочитати овде.
Тотал се шири и кроз земљиште и подземне воде, а највише преко ваздуха.
Стање код нас је можда мало забрињавајуће. Код нас се тотал користи као обавезно средство у пољопривреди. Примењује се на засадима јабука, крушака, шљива, лоза, трава и буквално свему што вам падне на памет. За сваку травку и мали коров прска се овај хербицид, а људи су толико неуки и неодговорни па то раде чак испред својих кућа без заштитне маске и одела. Нису ни ретки призори да се испред пољопривредне радње може видети табла са натписом „Тотал на акцији!“.
Нећемо да причамо тек о непрописном одлагању амбалажа, тамо негде у некој њиви, одакле нам плодови долазе у тањир, иако се у свим местима где постоје пољопривредна добра, сваки месец или на пар месеци организује акција правилног одлагања амбалажног отпада од препарата. Али, што би неко то поштовао, кад му је лакше да то сврста у комунални отпад или само баци у комшијску њиву.
Наравно, без пестицида, пољопривреда и производња хране за човечанство у тим количинама не би опстала. Овде говорим искључиво о непотребном коришћењу тотала на мањим површинама и у насељеним местима, као и о његовој неправилној употреби. Сасвим разумљиво је да је немогуће забранити глобалну употребу пестицида и хербицида, али је реално смањити њихову употребу на локалном нивоу, или их барем правилно користити.
Дакле, битно је правилно поступати са пестицидима и пратити упутсва дата на амбалажи. Свака неправилна употреба имаће своју цену. Користите пестициде опрезно и правилно, поступајте по датим упутствима и штетности и опасности ће бити сведени на минимум.
Тако да, ако вам смета трава уз кућу или коров у башти, почупајте га, немојте додатно оптерећивати земљиште и ваздух, као и ваше здравље великим и непотребним количинама пестицида. А пестициде треба користити онда само када је неопходно, односно када не постоји ниједна друга опција.
Ако постоји проблем са лицем које користи хербицид, а сматрате да га непрописно и неодговорно користи, покушајте прво да то решите разговором. За више информација о средствима за заштиту биља и њиховом коришћењу погледајте Закон о средствима за заштиту биља и у крајњем случају контактирајте Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и локалну градску управу за инспекцијске послове.
Исти случај као с афлатоксинима – у Мађарској је дозвољена количина афлатоксина НУЛА, а код нас – повећана на 0,5 јер дебело премашујемо некадашњу дозвољену кочичину од 0,025, или које су већ бројке у питању.