Herbicid pod nazivom Total 480 SL se u Srbiji prosipa po voću i povrću kao voda. Koristi se još od 1974. godine. Ovaj herbicid je totalan, što znači da uništava sve biljke, a ne samo korov. U sebi sadrži glifosat aktivnu supstancu koja je u visokim koncentracijama štetna ne samo za biljne kulture već za ljude i životinje. Karenca (vreme razgradnje pesticida) totala je oko 35 dana. Što znači da treba minimum 35 dana da prođe od tretiranja do berbe ili žetve.
Još od 1993. godine se znalo za štetne uticaje koje glifosat ima na životinje, i da je bez obzira na to saznanje EU 2002. godine dozvolila njegovo korišćenje. Evropska komisija je planirala da ponovo preispita dejstvo glifosata 2012. godine, ali je to s obzirom na nepromenjena saznanja o njegovoj bezbednosti odloženo za 2015. godinu.U okviru SZO, Međunarodna agencija za istraživanje raka je 2015. objavila da je aktivna supstanca glifosat moguće kancerogena i šteti životinjama i ljudima. U nekim zemljama EU stavljena je zabrana za prodaju, proizvodnju kao i korišćenje ovog herbicida. Da li je sam glifosat toliko opasan ili je apsolutno bezbedan, mišljenja su i danas podeljena. Više o podeljenim mišljenjima vezanih za glifosat i stručnija objašnjenja možete pročitati ovde.
Total se širi i kroz zemljište i podzemne vode, a najviše preko vazduha.
Stanje kod nas je možda malo zabrinjavajuće. Kod nas se total koristi kao obavezno sredstvo u poljoprivredi. Primenjuje se na zasadima jabuka, krušaka, šljiva, loza, trava i bukvalno svemu što vam padne na pamet. Za svaku travku i mali korov prska se ovaj herbicid, a ljudi su toliko neuki i neodgovorni pa to rade čak ispred svojih kuća bez zaštitne maske i odela. Nisu ni retki prizori da se ispred poljoprivredne radnje može videti tabla sa natpisom „Total na akciji!“.
Nećemo da pričamo tek o nepropisnom odlaganju ambalaža, tamo negde u nekoj njivi, odakle nam plodovi dolaze u tanjir, iako se u svim mestima gde postoje poljoprivredna dobra, svaki mesec ili na par meseci organizuje akcija pravilnog odlaganja ambalažnog otpada od preparata. Ali, što bi neko to poštovao, kad mu je lakše da to svrsta u komunalni otpad ili samo baci u komšijsku njivu.
Naravno, bez pesticida, poljoprivreda i proizvodnja hrane za čovečanstvo u tim količinama ne bi opstala. Ovde govorim isključivo o nepotrebnom korišćenju totala na manjim površinama i u naseljenim mestima, kao i o njegovoj nepravilnoj upotrebi. Sasvim razumljivo je da je nemoguće zabraniti globalnu upotrebu pesticida i herbicida, ali je realno smanjiti njihovu upotrebu na lokalnom nivou, ili ih barem pravilno koristiti.
Dakle, bitno je pravilno postupati sa pesticidima i pratiti uputsva data na ambalaži. Svaka nepravilna upotreba imaće svoju cenu. Koristite pesticide oprezno i pravilno, postupajte po datim uputstvima i štetnosti i opasnosti će biti svedeni na minimum.
Tako da, ako vam smeta trava uz kuću ili korov u bašti, počupajte ga, nemojte dodatno opterećivati zemljište i vazduh, kao i vaše zdravlje velikim i nepotrebnim količinama pesticida. A pesticide treba koristiti onda samo kada je neophodno, odnosno kada ne postoji nijedna druga opcija.
Ako postoji problem sa licem koje koristi herbicid, a smatrate da ga nepropisno i neodgovorno koristi, pokušajte prvo da to rešite razgovorom. Za više informacija o sredstvima za zaštitu bilja i njihovom korišćenju pogledajte Zakon o sredstvima za zaštitu bilja i u krajnjem slučaju kontaktirajte Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i lokalnu gradsku upravu za inspekcijske poslove.
Isti slučaj kao s aflatoksinima – u Mađarskoj je dozvoljena količina aflatoksina NULA, a kod nas – povećana na 0,5 jer debelo premašujemo nekadašnju dozvoljenu kočičinu od 0,025, ili koje su već brojke u pitanju.