Насловна Животни стил Путујмо у договору са природом

Путујмо у договору са природом

118
0
Извор: coolantarctica.com

Ближе нам се празници и многи од нас ће их искористити да напусте своје домове и пођу на мање или веће путовање. Други ће, пак, доћи из иностранства да обиђу своје најмилије. Стога се чини да је сада право време да сазнамо нешто више о томе како утичемо на животну средину сваки пут када нам ноге виде пут.

Филм „Како појести Ускршње острво“ приказан на овогодишњем Грин фесту подстакао ме је на размишљање. Сви ми волимо да путујемо и видимо неко ново место, али шта се дешава када хиљаде и милиони људи желе да посете исто место? Шта се дешава када многи пожеле да побегну од снега и хладноће и за новогодишње празнике посете на пример Ускршње острво?

Извор: tripulous.com

Дешава се то да је туризам одговоран за 8% глобалне емисије гасова стаклене баште, да на многим местима „ничу“ хотели и други угоститељски објекти без икакве процене утицаја на животну средину и дозволе за градњу. Дешава се то да су острва, плаже и друге познате туристичке дестинације преплављене отпадом. Замислите да свакога дана виђате десетине пута више туриста него својих суграђана.

Ипак, туризам није ни ДОБАР ни ЛОШ, он остварује и позитивне и негативне ефекте како на животну средину тако и на економију, културу и друштво.

Неки од негативних утицаја туризма на животну средину су:

  • ерозија земљишта
  • повећано загађење ваздуха, воде и земљишта
  • губитак природног станишта
  • повећан притисак на угрожене врсте
  • повећан ризик од шумских пожара
  • компетиција локалног становништва за ресурсе као што је вода, храна, енергија и др.

Истраживање које предвиђа утицај туризма на животну средину до 2050. године указује да ће се потрошња ресурса од стране туристичког сектора утростручити у наредних 20-40 година.

Чиста вода је један од најкритичнијих ресурса будући да се на туристичким дестинацијама користи у многобројним хотелима, базенима, на голф теренима. Велики број туриста значи велику потрошњу и стварање великих количина отпадних вода које се често не прерађују. Таква вода садржи много нутријената који стимулишу намножавање алги. Намножене алге могу на пример да прекрију корале који тада не могу нормално да се хране филтрацијом воде, па долази до њихове смрти и избељивања коралних гребена. Отпадне воде мењају салинитет и обојеност вода у које се изливају и значајно утичу на састав животних заједница.

Извор: seagoinggreen.org

Данас је лет авионом постао широко доступан вид транспорта и дефинитивно је главни избор када је у питању путовање на веће удаљености. Број интернационалних туриста прошле године је износио 1,4 милијарде од којих је 50% летело авионом на жељене дестинације.

Не треба занемарити ни велике крузере који су прошле године превезли 26 милиона туриста. Они истовремено ослобађају гасове стаклене баште, бацају велике количине остатака хране у мора као храну за рибе и отпуштају отпадне воде директно у океан. Прошле године вршена је анализа 77 великих крузера и утврђено је да су сви осим једног користили најгоре могуће гориво од свих присутних на тржишту. Из тог разлога ваздух око крузера је веома загађен, као да сте у центру метрополе.

Екосистеми који су најугроженији, осим коралних гребена, јесу алпски региони, кишне шуме, мочваре и мангрова шуме. Оваква места су веома привлачна туристима што подстиче градњу туристичких комплекса и инфраструктуре, али и само кретање туриста има битан ефекат.

Кретање великог броја туриста уништава околну вегетацију и земљиште. Биљке бивају преломљене и мења се њихово распрострањене, а земљиште губи органску материју, мења се његова порозност и пропустљивост за воду и ваздух и често долази до ерозије.

Број туриста који посете национални парк Јелоустоун износи преко 4 милиона годишње. Људи постају најбројнији сисари у овом националном парку, како каже његов бивши надзорник. Парк је прошле године потрошио 28 хиљада долара само на сапун за руке у тоалету за туристе, а чак 80 хиљада долара за чишћење истих тоалета.

Битан проблем представља и намерно или случајно уношење инвазивних врста. Тако Сејшелска острва имају велики проблем са мачкама, пацовима и другим инвазивним врстама које уништавају њихову нативну флору и фауну и стварају штету вредну 20 милиона долара годишње. Све више туриста и научника на Антарктику представљају велику претњу будући да су на њиховој одећи и опреми пронађени полен и делови биљака са других континената. Многе од тих врста биљака су прилагођене хладнијим условима јер је ношена иста опрема. Оне не могу да се развијају на леду, али уз глобални пораст температуре шансе се могу променити.

Туризам, а поготово излети у природу, условљени су управо љубављу према природи и биодиверзитету, али парадоксално, претеран туризам угрожава биодиверзитет од кога највише зависи…

Позитивни ефекти туризма се не могу порећи, а неки од њих су:

  • повећан приход који омогућава заштиту угрожених области
  • подизање глобалне свести о одређеним питањима
  • побољшање локалне економије и више радних места

Дакле, туризам је пожељан, али мора се регулисати како би добре стране превагнуле. Да би туризам опстао, мораће доста да се мења.

Како то урадити?

  • контролом броја туриста у заштићеном пределу
  • затварањем локација које су превише угрожене
  • бирањем компанија које поштују постављене стандарде
  • бирањем алтернативних начина транспорта (аутобус, воз, бицикл када је могуће)
  • одседањем у јефтинијим смештајним капацитетима или онима који уводе нове стандарде у складу са заштитом животне средине

За крај се надам да ћемо пуно путовати и видети небројене лепоте наше планете, али са мало већом обазривошћу, знањем и поштовањем ☺

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име