Насловна Вести Угрожено последње станиште велике дропље у Србији

Угрожено последње станиште велике дропље у Србији

1194
0
Време читања: 3 минута

WWF и Удружење за заштиту велике дропље упозоравају на алармантно стање у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“, где више од осам месеци чуварска служба не функционише и не пружа основну заштиту овој критично угроженој врсти птице на њеном последњем станишту у Србији.

Подсећамо да је резерват, још 1997. године, основан управо са основним циљем очувања једине преостале популације велике дропље у Србији и његово управљање тада је поверено Ловачком удружењу „Перјаница“ из Мокрина. Резерват је додатно проширен Уредбом Владе Републике Србије из 2018. године, тако да његова површина сада износи око 6800 хектара. Ипак, проблеми у управљању и основном функционисању постоје дуги низ година, а управљач је до сада више пута показао да нема капацитета, воље и знања, и да не може на адекватан начин да одговори на све изазове које носи заштита велике дропље, укључујући праћење стања популације, контролу и спречавање њеног угрожавања, однос са локалним становништвом, развој садржаја за посетиоце и активних мера заштите.

Апелујемо на све надлежне органе, државне и покрајинске, да под хитно обезбеде функционисање чуварске службе у резервату „Пашњаци велике дропље“ и да истовремено покрену поступак измене управљача. Удружење за заштиту Велике дропље и WWF Адриа су спремни да са својим капацитетима помогну у овим процесима.

„Пуне три године су прошле од проширења резервата, међутим надзор чуварске службе на просторним целинама Сигет и Кочоват никада није успостављен. Поврх свега, последњих осам месеци не постоји никакав надзор ни на просторној целини Јарош, која је станиште велике дропље. Неколико пута обраћали смо се Покрајинском заводу за заштиту природе и Покрајинској инспекцији за заштиту животне средине, али одговора није било. Последња обраћања била су званична, путем пријава за незаконито узурпирање преко 200 хектара унутар резервата, на која очекујемо званичне одговоре“, каже Анита Сучић из Удружења за заштиту велике дропље.

Ово није први пут да организације апелују на промену управљача, 2015. године поднета је прва иницијатива, а потом и 2017. У оба случаја није било никакве реакције надлежних органа, тако да они сносе одговорност за тренутну ситуацију у резервату. У међувремену, стање популације велике дропље стално се погоршава. Последње шепурење (свадбени плес мужјака) у резервату забележено је 2017, а присуство мужјака 2018. године. Од тада се национална популација састоји од свега 8 јединки женског пола, док је при оснивању резервата бројност процењивана на око 30 јединки. Дропље су изложене бројним утицајима, а пре свега узнемиравању и директном уништавању станишта за потребе ширења пољопривредних површина, као са разним активностима пољопривредника и ловаца.

„Управљање заштићеним подручјима је веома захтевно и свакако да се оно не може унапредити у кратком року. Али ова ситуација коју сада имамо на Пашњацима велике дропље је екстремно лоша и неприхватљива, те захтева хитну реакцију надлежних органа. Немамо никакву заштиту критично угрожене врсте на њеном једином преосталом станишту у Србији, тако да се досадашњи вишедеценијски напори стручњака, заљубљеника у природу, локалног становништва и државних службеника да заштите ову врсту практично бацају у воду“, истиче Горан Секулић из WWF Адрије. 

Алармантна ситуација у резервату последица је тога што управљач нема законом предвиђени број чувара, нема активно стручно лице које прати ситуацију на терену и организује стручни рад. Такође, не постоји било каква воља управљача да се укључи у бројне међународне и националне иницијативе за заштиту велике дропље или природе уопште и на тај начин унапреди своје капацитете и заштиту резервата.

Велика дропља је некада била бројна гнездарица у панонској низији. Услед претварања степа и слатина у оранице, али и услед прекомерног лова, ова врста је доведена на руб опстанка. Циљаним програмима заштите, популације велике дропље у бројним земљама успеле су да се опораве. Тако на пример у суседној Мађарској данас има преко 1500 јединки ове врсте. Велика дропља је препозната као врста од посебног интереса за заштиту на подручју Европске Уније и налази се на првом анексу ЕУ Директиве о птицама као строго заштићена врста.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име