УНЕСКО је организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, која у оквиру свог програма Светске баштине идентификује, пописује и заштићује сва природна и културна добра широм света, која су од непроценљиве вредности. На листу Светске културне баштине увршћена су и највећа културно-историјска наслеђа наше земље, којих за сад има 8.
На територији Рашке, у широј околини Новог Пазара, налази се заштићена целина Споменик Стари Рас и Сопоћани. Она је стављена на листу Светске културне баштине 1979. године, а чине је Стари Рас, манастири Сопоћани и Ђурђеви ступови, и црква Светих апостола Петра и Павла.
На брду Градина изнад Пазаришта, надомак Новог Пазара, налазе се остаци Старог Раса, средњевековног града (војне тврђаве). Рас је био је политички, културни и духовни центар српске државе Рашке и престоница првих српских владара. Највећи значај имао је за време владавине Стефана Немање. У непосредној околини налазе се и археолошки локалитети Градина у Постењу, Рељина градина, стара црква у Напрељу и латинска црква у Постењу, и сви они припадају споменику Стари Рас.
Недалеко од остатака старе тврђаве, ка југозападу, у близини извора реке Рашке, налази се манастир Сопоћани, један од наших најлепших средњовековних манастира. Сопоћани су највероватније грађени у периоду између 1263. и 1268. године, а подигао их је краљ Стефан Првовечани. Изузетно вредним и посебним га чине фреске које представљају права ремек дела и сматрају се врхунцем европског фреско-сликарства тог времена. Најистакнутија фреска је Успење Богородице, која заузима простор од око 40 м². Она је 1961. године на изложби у Паризу проглашена за најлепшу фреску у средњем веку.
Северно од Новог Пазара, на удаљености од 2 км, налази се црква Светих апостола Петра и Павла (Петрова црква). Изграђена је на месту на ком је постојао Илирски храм, из 5. века п.н.е. Археолошка истраживања су забележила и остатке ранохришћанских артефакта унутар цркве, из 6. века. Садашња црква је највероватније изграђена током 9. века, у време рашких жупана, пре владавине Стефана Немање. Била је седиште рашке епископије и представља најстарији српски сакрални објекат. Испред цркве се налази гробље са римским, византијским и словенским споменицима.
Манастир Ђурђеви ступови је један од наших најстаријих манастира. Налази се северозападно од цркве Светих апостола Петра и Павла. Он је прва и најзначајнија задужбина Стефана Немање, коју је подигао у славу Светог Ђорђа, или Ђурђа. Грађена је у периоду између 1167. до 1171. године. Други ктирор, односно обновитељ, је био краљ Драгутин, праунук Стефана Немање. Назив је добио по двема симетричним високим кулама, или ступовима, како су се називале у средњем веку. Велики број фресака је уништен током турске владавине, и током Првог Светског рата, када је био готово скроз разрушен. Данас је реконструисан, а део очуваних фресака је пренет у Народни музеј у Београду.
Манастир Студеница је још једна од задужбина Стефана Немање, поред Ђурђевих ступова и Хиландара на Светој гори. Подигнут је у долини реке Студенице, између 1183. и 1196. године. На листу Светске културне баштине увршћен је 1986. године, јер носи културне и духовне вредности средњовековне Србије. Студеница је, попут Сопоћана, чувена по прелепим фрескама. Највећи број фресака датира из 13. и 14. века, али има и добро очуваних од краја 12. века. Ризница и библиотека Студенице су се некада убрајале у најбогатије, међутим, више пута су пљачкане током прошлости. У манастиру је Свети Сава основао прву српску болницу 1208. године. Данас се у њему налазе мошти Светог Симеона, које је Свети Сава пренео 1206. године са Хиландара.
На Косову и Метохији имамо велики број манастира, цркава и других објеката, који чине наше значајне средњовековне споменике. На листи Светске културне баштине стављенe су три задужбине најмоћнијих српских владара, и старо средиште српске цркве. Манастир Грачаница се налази на Косову, на левој обали реке Грачанке, у селу Грачаница. Задужбина је краља Милутина, који се сматра највећим градитељем манастира и цркава у средњем веку. Подигнут је 1310. године и убраја се у најочуваније споменике наше средњовековне историје, са великим бројем очуваних фресака и икона. Уписан је у УНЕСКО-ву листу 2006. године.
Црква Богородица Љевишка, у Призрену, такођеје задужбина краља Милутина, а од изузетног је значаја јер сведочи о три историјска раздобља. Сматра се да су најстарији темељи цркве подигнути још у 9. веку, па поред остатака базилике из 9. века, постоје остаци базилике из 13. века, и садашња црква коју је обновио краљ Милутин почетком 14. века (1306/1307). У цркви се истиче велики број фресака посвећених Богородици. Уписана је 2007. године у листу Светске културне баштине.
Пећка патријаршија је манастирски комплекс који се налази на простору Метохије, 2 км западно од Пећи. Вековима је била седиште српских архиепископа и патријарха. Комплекс чине четири цркве. Главна црква Светих Апостола је грађена по плану Светог Саве, у 3. деценији 13. века, док су остале грађене у првој половини 14. века. По изградњи, током 13. века, постаје седиште српске архиепископије, која се 1346. уздиже на ранг патријаршије. Стављена је на УНЕСКО-ву листу 2006. године.
Јужно од Пећи, у западном делу Метохије, налази се манастир Високи Дечани. Високе Дечане је основао краљ Стефан Дечански, 1327. године, а градњу је завршио његов син, Стефан Душан, 1335. године. Дечанска ризница је највећа и најбоље очувана ризница српске православне цркве. Највећу уметничку вредност имају иконе, из периода од 14. до 17. века, а поред њих, у манастирској ризници очувани су бројни предмети, златни радови, рукописи, старе штампане књиге, као и документа на српском, грчком и турском језику. Занимљиво је да манастир представља највишу грађевину средњовековне Србије, висине 30 м. Од 2004. године је увршћен у листу Светске културне баштине.
Стећци (мрамови) представљају средњевековне надгробне споменике, који су на Балкану широко распрострањени. На територији Србије највише их има у западној Србији и у Рашкој области. Споменици датирају из периода од 12. до 16. века, грађени су од кречњака, на којима су уклесани мотиви у виду крста, мача, стрела и лукова, штита, људских и животињских фигура и многих других. Највећи број стећака има ћириличне натписе. Под УНЕСКО-вом заштитом су од 2016. године стављени Мраморје у Перућцу, Мраморје у Растишту, код Бајине Баште и Грчко гробље у селу Хрти, код Пријепоља.
У близини Зајечара, налази се археолошко налазиште Гамзиград, са остацима касноантичке римске палате Феликс Ромулијана. Остаци ове раскошне палате, која није била довршена, представљале су резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија, а грађена је у периоду од 293. до 311. године. Убраја се у једне од светски значајних археолошких налазишта због бројних очуваних мозаичких тепиха високог квалитета, прелепих фрески на зидовима, скулптура од скупоценог камења итд. Недалеко од палате се налазе остаци два маузолеја, на брду Магура, где су тадашњи римски цар и његова мајка сахрањени. Царска палата је од 2007. године на листи Светске културне баштине.
У Србији, заштићених добара Светске природне баштине још увек нема, међутим, постоји оквирна листа потенцијалних природних и културних добара за које Влада Србије намерава да аплицира:
- Национални парк Ђердап
- Национални парк Тара са кањоном реке Дрине
- Национални парк Шар планина
- Специјални резерват природе Делиблатска пешчара
- Ђавоља варош
- Манастир Манасија
- Неготинске пимнице
- Смедеревска тврђава
- Царичин град (Iustiniana Prima)
- Границе римског царства (Limes)
- Културни пејзаж Бача и околине
- Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе-проширење 2019.
Поред заштићених добара, Србија има још прегршт природних и културних богатстава која можда мало и занемарујемо у жељи да што више путујемо, посећујемо и упознајемо друге земље и културе. Ипак, наредни период можемо да искористимо за путовања по Србији, а УНЕСКО локалитети су свакако незаобилазни део упознавања историје наше земље.
