Насловна Вести Ка бољем управљању отпадом од хране

Ка бољем управљању отпадом од хране

184
0

У четвртак, 1. октобра, у Београду је одржана радионица за угоститељски сектор, привреду и јавне установе са сопственим кухињама под називом „Куда са отпадом од хране?”. Организатори су били Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), Немачка организација за развојну сарадњу (ГИЗ) и компанија Есотрон из Руменке.

На радионици су представљене публикације Управљање отпадом од хране: Тренутно стање и предлози за унапређење и Водич за правилно управљање отпадом од хране. Догађај је реализован у склопу пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране” који финансира немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој кроз програм развојне сарадње са приватним сектором – develoPPP.de.

У оквиру истог пројекта, прошле године је урађена и Анализа система управљања отпадом од хране у Републици Србији, која је основ за даљи ток пројекта. Анализу и Водич можете преузети на сајту Отпад од хране.   

Чак 99% отпада од хране који произведу угоститељски објекти и јавне установе са сопственим кухињама и кантинама, завршава на депонији, одакле емитује гасове са ефектом стаклене баште. Циљ радионице је да се покаже на који начин може да се спречи настанак великих количина те врсте отпада и како се настали отпад може искористити.

„Циљ овог пројекта је побољшање оквирних услова за сакупљање и рециклажу отпада од хране. То није само еколошки, већ је и економски проблем, јер отпад од хране не третирамо као ресурс. Комбинованим активностима јавног, приватног и цивилног сектора, желимо да подстакнемо све учеснике у ланцу да отпад третирају као ресурс”, каже координаторка ГИЗ Отвореног регионалног фонда за Србију, Зорица Билић.

„Истраживања показују да само 13% угоститељских објеката већ користи услуге оператера за сакупљање и правилан третман отпада од хране, као и да је у већини ових објеката став да се у Србији отпад од хране најчешће баца у контејнер и транспортује на депонију. То желимо да променимо и да заједно направимо значајан корак ка очувању животне средине, правилно третирајући отпад”, објаснио је Бојан Глигић, један од аутора Водича и регионални менаџер компаније Есотрон, која се бави прикупљањем и обрадом отпада.

„Током припрема пројекта закључили смо да је велико интересовање актера, али знање и свест су на ниском нивоу. Да бисмо подстакли организације и предузећа у којима се припрема и служи храна да користи услуге оператера за прикупљање отпада од хране, покрећемо акцију у оквиру које ће сав отпад ове врсте, који произведу учесници бити предат на збрињавање овлашћеном оператеру. Циљ акције је да се сакупи 1.000 тона отпада од хране у периоду од 1. новембра 2020. до 1. новембра 2021. године и на тај начин спречи емисија 750 тона CO2”, истакао је Слободан Крстовић, Шеф јединице за заштиту животне средине НАЛЕД-а.

Акција прикупљања 1.000 тона отпада од хране биће реализована у сарадњи са Есотроном, који ће прикупити отпад и збринути га на начин који не штети животној средини, по промотивним условима, објашњено је на радионици. Више информација о овој акцији доступно је на сајту www.otpadodhrane.rs.

У делу радионице који је био намењен дискусији истакнут је проблем непостојања законског оквира за донирање хране која је у потпуности јестива и безбедна за употребу у циљу превенције стварања отпада од хране, на шта су из НАЛЕД-а рекли да је Правилник који ће регулисати ту област у изради и да се очекује да један од подстицаја буде и повраћај ПДВ-а за донирану храну.

Други битан сегмент дискусије био је и коментар представника академске заједнице да је неопходно деловати проактивно и у више од 80 средњих и високообразовних установа у Србији које школују кадрове свих профила за угоститељски сектор извршити озбиљну едукацију наставног кадра како би се управљање отпадом од хране имплементирало у настави, јер измена плана и програма која би се на то односила није предвиђена у скоријој будућности. 

Такође, за решавање овог проблема потребна је и едукација постојећег кадра, како извршилаца у оквиру делатности, тако и управљачког дела, али и ангажовање лица стручних за области управљања отпадом, што није честа пракса у Србији.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име