Насловна Човек и планета Здравље Како урбана средина утиче на човеково здравље

Како урбана средина утиче на човеково здравље

1547
4
Време читања: 5 минута

Када кажемо урбана средина помислимо на велики, гласан и убрзан град где једна врста неприкосновено влада. У свом бетонском и челичном царству човек одређује где ће се наћи следећа челична конструкција, где парк, где клупа, а где цвет. Градивши себи наизглед идеалну средину за рад, живот и забаву, човек је створио урбано бетонско чудовиште које га је лишило до скора свих познатих сензација које је хиљадама година проживљавао на претходним стаништима. Градска светла која се никад не гасе маме људе попут мољаца у своје средиште, где им град нудећи различите животне путеве и искуства, аутоматизује свакодневицу и као наплату узима природу.

Урбанизација се повезује са индустријском револуцијом. Стварањем новог облика рада, велики број људи се одједном нашао на малом простору, где се концентрисао сав њихов животни интерес. Почетком 19. века свега 10% људске популације је живело у градовима, док је данас тај број порастао на 50%, а WHO процењује да ће до 2050. године 70% човечанства живети у урбаним срединама. 

Светла града су пружала наду за нови бољи живот нудећи разнолика запослења, разне културне и забавне манифестације, наизлгед безбедност и срећу. Испод овог Потемкиновог села се крије можда право лице урбаног живота и његов утицај на његове хипнотисане становнике. Крије се бука, бљештава светла која се никад не гасе, пренасељеност и загађење. 

Бука у моди

Заглушујуће саобраћајнице, градилишта, клубови и сам људски говор доприносе буци која се одвија у градовима. Можда симбол градског ужурбаног живота, бука је и симбол непроспаваних ноћи и тешких јутара. И ако је законом бука препозната као полутант, шира јавност није довољно информисана са ефектима овог загађивача.

Чуло слуха омогућава да се животна околина ослушкује у потрази за пленом или партнером или како би се правовремено реаговало на предатора или неку другу опасност. Данас звук поред основних животних потреба служи и као средство споразумевања и забаве. У том новом окружењу чуло слуха је константно надражено, некада до границе издржљивости. 

Јачина звука се изражава у децибелима (dB) и представља снагу којом звук делује на бубну опну. Јачина звука има логаритамску зависност, што значи да ако се детектује звук од 120 dB, тај звук је 1012 (хиљаду милијарди) пута јачи од најслабијег звука који може да се детектује. Човек може да детектује звук од 0 до 140 dB што је крајња граница бола. Нормалан разговор је око 65 dB. 

Светска здравствена организација (World health organization, WHO) је још 1995. издала смернице за буку у насељеним заједницама и саопштење да је у европским градовима просек буке 98 dB. Највиши дозвољени ниво буке за друмски саобраћај је 53 dB преко дана, а 45 dB преко ноћи. Мерењима у Београду 2015. године, Зелени венац је означен као једно од најбучнијих места у граду, где ниво саобраћајне буке преко дана достиже 70 dB, а ноћу се пушта на 65 dB, што значи да је у просеку 100 пута већа од дозвољене.

Лева страна приказује неке изворе буке и њихов опсег јачине у dB. Десне страна приказује примере пријатних звукова који се подразумевају под тишином и њихов опсег јачине (Basner, 2015.) 

Здравствени проблеми изазвани буком јесу они везани за слух, где долази до оштећења слушног система, и поремећаји који нису везани за слух. Зујање у ушима се јавља након излагања јаком извору звука или дуготрајном излагању буци, где долази до сензације звоњаве и ако спољашњи звук не постоји. Услед дуготрајног излагања буци може доћи до губитка слуха. WHO процењује да је 10% светске популације изложено буци која може довести до губитка слуха. 

Изложеност буци, већој од 35 dB доводи до плићег сна, повећаног крвног притиска, промена у дисању и откуцајима срца, док изложеност буци већој од 45 dB доводи до немогућности сна. Становници урбаних делова, наизглед адаптирани на константну буку током ноћи имају потешкоће током спавања. Наиме, они успевају да заспе услед адаптације, али тело остаје делимично свесно спољних звукова, због чега особа не упада у дубок сан који је важан за регенерацију и одмор. Овакав сан проузрокује да је особа, и након осам сати,неиспавана и исцрпљена што изазива нервозу, анксиозност, смањује опрезност и агилност, што последично доводи до додатног стреса. Овакав сан доводи до разних психосоматских поремећаја попут кардиоваскуларних проблема, смањених когнитивних способности код одраслих и деце, поремећаја сна, али и различитих психолошких и социјалних промена код личности. 

Мрачна страна светлости

Светлост је непрестана у урбаним срединама и потиче од рефлектора, билборда, уличне расвете до појединачних кућних извора светла. Када је напољу увелико мрак, у граду је он потиснут у углове и сенке вештачком светлошћу. Смена дана и ноћи је важна код многих организама, и ми нисмо изузетак. Ноћ је нашим прецима означавала период када не могу да се крећу и извршавају своје обавезе, и била је период одмора. Услед константне изложености светлости, долази до поремећаја циркадијалног ритма (ритам дана и ноћи). Сва вештачка светла емитују цео сунчев спектар, али за нас и ову причу можда најбитнију плаву светлост. Плава светлост као део спектра носи највећу енергију, самим тим има најмању амплитуду, тако да је присутна током целог дана, док се са заласком сунца њена присутност смањује.

Поред детекције мрежњачом, плава светлост се детектује и ретинским ганглијским ћелијама. Ове ћелије немају функцију у формирању слике, већ искључиво и само у детекцији дана и ноћи. Чак и када затворимо очи, захваљујући њима можемо да разликујемо да ли је дан или ноћ. Иако је напољу ноћ и ми то видимо и знамо, наш мозак и даље сматра да је напољу дан. Услед тога он спречава ослобађање мелатонина, хормона спавања, који утиче и на многе друге функције организма. Мелатонин има и антиоксидантно дејство па услед овако поремећеног ритма лучења хормона и последично поремећеног сна, долази до повећаног ризика од гојазности, дијабетеса и рака. 

Загађење

Урбане средине прате и индустријске зоне које заједно са великим обимом саобраћаја и ложиштима доприносе загађењу ваздуха у градовима. Сведоци смо да се у нашој земљи у протекле две године значајно говори о аерозагађењу и његовом утицају на квалитет и здравље човека. Гасови и честице који загађују ваздух су озон, азотни оксиди, супор диоксид, олово и PM 10 и PM 2,5 честице (енг. Particulate matter). Гасови потичу пре свега од реакција унутрашњег сагоревања фосилних горива, док PM честице потичу од индивидуалних ложишта, саобраћаја, градилишта, електрана, индустријских постројења, док су природни извори пожари, ерупције и морски аеросол.

Недавна истраживања су показала да градско аерозагађење има исти ефекат као пушење пакле цигарета дневно током 29 година, док је додатно загађење озоном у нижим деловима атмосфере додатна пакла цигарета на дан. По неким проценама аерозагађање је директан узрочник смрти 2,1 до 4,2 милиона људи годишње. Највеће последице аерозагађење оставља на респираторни систем изазивајући и срчана обољења и рак. Поред очигледних здравствених проблема, квалитет живота грађана услед аерозагађења је евидентан. У градској средини изнад просека су психолошки поремећаји, попут анксиозности. Студије које су се концентрисале на млађу градску популацију показале су да аерозагађење смањује когнитивне способности. Упоређивањем резултата тестова, када је ниво аерозагађења био највиши, резултати тестова су били на најнижем нивоу. Загађење ваздуха се везује за гојазност и неке друге поремећаје. Тачан механизам утицаја на здравље није потврђен, али се сматра да је посреди инфламација и одговор на стрес. 

Будућност живота у градовима је дискутабилан, ако се овакав тренд развоја градова настави. Реконструкција градова у зелене метрополе, довела би до побољшања општег здравља његових становника и читавог околног екосистема и планете. Уместо да становници великих метропола преко интернета слушају песму птица и жубор потока како би се релаксирали, градови би требало овог момента да престану да потискују природу из себе и оберучке је пригрле. 

Извор: Basner, M. (2015). Auditory and non-auditory effects of noise on health: An ICBEN perspective. The Journal of the Acoustical Society of America, 137(4), pp.2246–2246.

4 КОМЕНТАРИ

  1. Светска здравствена организација (World health organization, WHO) је још 1995. издала смернице за буку у насељеним заједницама и саопштење да је у европским градовима просек буке 98 dB. Највиши дозвољени ниво буке за друмски саобраћај је 53 dB преко дана, а 45 dB преко ноћи. Мерењима у Београду 2015. године, Зелени венац је означен као једно од најбучнијих места у граду, где ниво саобраћајне буке преко дана достиже 70 dB, а ноћу се пушта на 65 dB, што значи да је у просеку 100 пута већа од дозвољене.

    Ако је дозвољени дневни ниво буде 53 децибела а ноћни 45, а на Зеленом венцу измерено 70 децибела током дана а 65 током ноћи, како то може бити у просеку 100 пута веће од дозвољеног?

    • Децибели су логаритамска јединица, а израчунавају се као десетоструки логаритам за основу 10. Где је P1 измерена снага, а P0 је референтна снага (која износи 10-12 W.)
      L=10log(P1/P0)
      Што значи да је снага којом звук делује на бубну опну од 60dB 100 пута већи од снаге којом на бубну опну делује звук од 40dB.

      • Аааа, то нисам знала. Можда убудуће обратити пажњу на такве пропусте – нисмо сви баш довољно упућени у та рачунања, па чисто да смањимо могућност ненамерног неспоразума. Поздрав.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име