Постоји једна висока, стрма и неприступачна, за северноамеричке староседеоце, света планина. Ова планина представљала је највећи изазов за младе индијанце који су били спремни да доба адолесценције замене добом зрелости.
Десило се тако, једном давно, да је поглавица послао четири младића на свету планину, уз речи: „Нека се свако од вас попне онолико високо колико може, а када се вратите бићете мушкарци. Донесите са собом и сувенир из природе како бисмо и ми остали могли да знамо докле сте стигли“.
Након неколико сати чекања поглавица је угледао првог момка како се враћа. Са собом вратио је грану листопадног јавора. Поглавица је одмах знао да се дечак попео само уз подножје велике планине.
Други, који се вратио неколико сати након првог, са собом је донео борову шишарку. Попео се више, али ни он није стигао ни до половине планине. Два момка и даље су била тамо, у дивљини.
Када се трећи појавио био је помало изгребан и уморан, али у руци поносно је држао гранчицу жбунасте клеке. Стигао је далеко, али ипак, не и до самог врха.
Последњег момка чекали су дуго, сати су пролазили, а потом и дани. Таман када је поглавица помислио да се млади индијанац неће вратити и да је на планини пронашао свој гроб угледао је поносну силуету мушкарца како му прилази. Био је то четврти младић.
У рукама није носио ништа!
Остала три пењача брзо су почели да му се подсмевају, јер са собом није донео никакав сувенир. Међутим, мудри поглавица је знао да младић ипак јесте нешто вратио са собом. То нешто, уместо у руци, млади индијанац носио је у очима. Последњи младић попео се на сам врх планине и одатле угледао природу много лепшу и пространство света много шире од осталих дечака. Сувенир му није био потребан, јер је угледао величанственост планине!
Управо тај младић једног дана постао је нови поглавица јер је могао да види много даље од свих осталих мушкараца у свом племену.
Индијанска народна прича: Успон на планину
На данашњи дан, 11.12. обележава се светски дан планина. Не желим вас замарати подацима о томе шта су то планине и који типови планина постоје или који су и колико високи највиши врхови света, колико су дугачки најдужи планински венци… Желим само да вам поручим: Волите и поштујте планине, због свега што су нам оне пружиле.
Уживајте у природним лепотама Таре и Копаоника, у дивљем свету Голије и Бобије, у научном значају Златара и Рудника, у историјском значају Цера и Сувобора, посетите споменике културе на Фрушкој Гори и борите се за водна богатства Старе Планине. Попните се на неки врх, угледајте и ви величанственост планине и дотакните небо.
Срећан вам светски дан планина!