У јучерашњем тексту било је речи о праву јавности на информацију. Данас говоримо о праву грађана на учешће у одлучивању које се тиче животне средине.
Процедура
Онај који гради је инвеститор и он надлежном органу подноси грађевински пројекат и тражи грађевинску дозволу. Истовремено од власти тражи да одлучи да ли је због изградње и будућег рада тог објекта потребно да приложи студију о процени утицаја објекта на животу средину (захтев о потреби процене утицаја). То је тренутак када је надлежни орган дужан да обавести јавност о потенцијалном спровођењу пројекта. Јавност мора на време знати за намеру инвеститора да планира изградњу објекта. Орган јавне власти помоћу гласила ставља јавности до знања да се инвеститор обратио властима, да намерава да гради објекат одређених карактеристика на одређеној локацији. Власт најављује да мора да одлучи да ли је инвеститору потребан додатни елаборат – студија о процени утицаја на животну средину. Онај ко је заинтересован има право да се обрати властима, да тражи и да добије информацију о пројекту, те да о намери инвеститора изрази своје мишљење.
Потом, јавна власт одлучује о томе да ли је инвеститору потребна студија о процени утицаја на животну средину или не. Одлука зависи од тога да ли се предмет о коме се одлучује налази на Листи пројеката за које је обавезна процена утицаја или не. Ако пројекат није на листи, орган процењује могући утицај на животну средину и доноси акт у писаном облику са образложењем. Доноси се решење. Ако власт одлучи да није потребно прибављати студију, такође доноси и објављује своју одлуку – решење. Онај ко је заинтересован има право да оспорава пуноважност тог акта (изјављивањем жалбе). Када јавна власт ипак одлучи да је пре издавања грађевинске дозволе за изградњу објекта потребно прибавити студију о процени утицаја на животну средину, у тој одлуци у облику решења одређује рок у ком ће инвеститор прибавити тај елаборат. Решењем се одређује и који се ризици за животну средину морају размотрити (обим и садржај студије). Решење којим се одређују садржај и обим студије се такође објављује. Заинтересовани могу доставити своја мишљења и могу изјавити жалбу ако сматрају да одређивање садржаја и обима будуће студије није ваљано. Када студија буде готова, опет је јавност на потезу.
Надлежни орган је обавезан да организује и омогући јавни увид у досије пројекта свима који су заинтересовани. Поново обавештава грађане путем гласила о детаљима јавног увида: шта је планирано да се гради, ко гради, на којој парцели. Објављује се информација да је израђена студија, студија се објављује на званичној интернет презентацији органа јавне власти. Позива се јавност да се обавести, тражи додатне информације, објашњења, да поставља захтеве и оставља коментаре. Власт организује презентацију пројекта и студије, као и јавну расправу. Јавност мора имати на располагању најмање 20 дана од дана објављивања студије до дана одржавања расправе. Након расправе јавни увид је окончан и власт приступа доношењу коначне одлуке. Орган јавне власти је обавезан да размотри све приспеле предлоге и да их, ако су оправдани, уважи приликом доношења одлуке. Инвеститору се може наредити да допуни студију. Орган власти може одлучити да је студија потпуна, да је дала неопходне одговоре на важна питања, те да у потпуности одговара задатом оквиру. У том случају орган јавне власти одлучује да се прихвата студија о процени утицаја пројекта на животну средину. Инвеститор најпре добија сагласност на студију о процени утицаја пројекта на животну средину. Потом се доноси решење о грађевинској дозволи. Против овог решења, које у свом саставу садржи процену утицаја пројекта на животну средину, јавност може изјавити жалбу Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Тек када се реши по жалби, грађевинска дозвола постаје коначна. Могуће је поднети тужбу Управном суду против коначне грађевинске дозволе, али и против одлуке надлежног органа о давању сагласности на студију о процени утицаја на животну средину.
Грађани на првом месту
До усвајања Архуске конвенције, наше право је познавало само појам странке која се појављује пред неким државним органом у управном поступку (инвеститор који тражи грађевинску дозволу) или у поступку пред судом (тужилац који тражи да му тужени плати штету). Када је реч о учешћу јавности у поступцима за заштиту животне средине, ствари су сасвим другачије. У правним поступцима у којима се разматрају питања животне средине, право на учешће имају посебне групе одређене Законом о процени утицаја на животну средину: јавност и заинтересована јавност. Јавност је појам који обухвата “једно или више физичких или правних лица, њихова удружења, организације или групе”. Заинтересована јавност су оне групе на које “пројекат утиче или је вероватно да ће утицати, укључујући и невладине организације које се баве заштитом животне средине и евидентиране су код надлежног органа”. Иако правна теорија критикује недореченост законодавца, а правна пракса има резерву према учешћу јавности и заинтересоване јавности у правним поступцима, право грађана је успостављено као неотуђиво. Ствар је у томе да морамо да познајемо своја права и дужности јавних власти када је реч о учествовању у поступцима за заштиту животне средине и да се за своја права упорно и безусловно боримо.
Корисне публикације:
Шта све можеш у Србији када градиш минихидроелектрану?
Како јавност учествује у процесу процене утицаја пројеката на животну средину
Правни инструменти еколошке заштите – грађанскоправна и кривичноправна заштита
Заштита животне средине у законодавству и пракси
Еколошко право
Упутство за писање захтева за покретање прекршајног поступка
