Јонизујуће зрачење може бити продукт радиоактивног распада, нуклеарне фисије, нуклеарне фузије, екстремно топлих објеката и убрзаних наелектрисаних честица.
Радиоактивни материјали обично емитују алфа честице, бета честице или гама зрачење. Алфа и бета честице могу бити заустављене листом папира или танком челичном плочом. Гама зраци су слабије јонизујуће од алфа и бета честица, али захтевају дебљу заштиту. Гама зраци проузрокују оштећења слична X-зрацима – опекотине, карцином и генске мутације.
Извори јонизујућег зрачења могу се поделити на природне и вештачке. Природно зрачење потиче из три главна извора:
- космичко зрачење
- природно зрачење радиоактивних материјала
- радон
Велики део космичког зрачења потиче изван Сунчевог система, а један део долази од Сунца. Атмосфера и Земљино магнетно поље се понашају као штит од космичког зрачења смањујући количину зрачења која долази до површине. Просечна годишња доза се удвостручује на сваких 2000 метара надморске висине. Путовање авионом може повећати годишњу дозу космичког зрачења, зависно од учесталости и висини лета и времену проведеном у ваздуху.
Радиоактивни материјали присутни су свуда у природи, у тлу, стенама, води, ваздуху и вегетацији. Радиоактивни елементи се могу наћи у неким грађевинским материјалима као што су дрво, гранит, песак, гипс и остали. Радиоактивни елементи, односно, радионуклиди се налазе и у нашем организму, али ти елементи су природни и не штете људском организму. Неки од изотопа и елемената су уран, торијум, изотопи калцијума и угљеника итд.
Радон је природни радиоактивни гас који је присутан свуда на Земљи и доприноси приближно половини изложености природном зрачењу. Продукти који настају распадом радона чине фине аеросолe које се удисањем уносе у плућа. Како су то уједно алфа и бета емитери високе енергије, опасност је велика. Велике концентрације радона се могу наћи у подрумним и приземним просторијама. Што је већа висина, то концентрација радона опада. Зато је веома битно редовно проветравати просторије у којима боравите, поготово ако се оне налазе у подруму или у приземљу.
Главни корисници вештачког јонизујућег зрачења су:
- медицинске установе,
- установе за истраживање и учење,
- нуклеарни реактори и њихове помоћне установе.
Неки вештачки извори зрачења утичу на човека кроз директно зрачење, док други попримају облик радијацијског тровања и зраче човека изнутра. Најзначајнији извори вештачког зрачења којима су људи изложени потичу из медицинских процедура, као што су дијагностички X-зраци, нуклеарна медицина и терапија зрачењем. У мањем степену људи су изложени и зрачењу које потиче из циклуса нуклеарног горива, који укључује читав низ од ископавања и обраде урана, преко нуклеарних реактора па све до одлагања радиоактивног отпада.
Радиоактивни материјали који се користе у различитим применама постају временом, делимично или потпуно неупотребљиви, али често и даље садрже велики део радиоактивности коју су имали, или стекли, за време употребе. Такав материјал се третира као радиоактивни отпад. Искоришћено нуклеарно гориво и радиоактивни отпад привремено се чува у посебним складиштима. Након тога, његов дугорочни смештај и одлагање, планира се стотинама метара дубоко под земљом, у гранитним стенама, наслагама соли или другим стабилним слојевима, где ће без надзора остати трајно изолован од околине много хиљада година.
Изложеност ниским дозама природног јонизујућег зрачења нема утицаја на здравље људи. Изложеност високим дозама јонизујућег зрачења може узроковати опекотине, губитак косе, мучнину, разне болести и смрт. Учинак изложености зрачењу зависи од количине апсорбованог зрачења, трајања изложености и полу, старости и здравственом стању изложене особе.
У животној средини Србије могуће је детектовати произведене радионуклиде који су последица нуклеарног акцидента у Чернобиљу, али иако се они могу и данас детектовати, концентрације су занемарљиве и не утичу на човека и животну средину. Потенцијални загађивачи животне средине радиоактивним материјама су и нуклеарне електране којих има неколико у суседним државама, затим различити технолошки процеси у којима долази до повећања концентрације природних радионуклида. Због тога је неопходно вршити систематско праћење радиоактивности, како би се проценила угроженост животне средине и омогућио правовремени одговор у случају повећања радиоактивности, као и спровођење мера радијационе сигурности и безбедности.
Занимљивости:
- Уранијум нема канцерогено дејство, већ изазива тешка тровања организма.
- 1958. године у Винчи, у институту за нуклеарне науке, догодио се акцидент у реактору. Шест научника су примила латентну дозу зрачења и тада је први пут у свету изведена трансплатација костане сржи, у сврхе лечења озрачених.
- 1986. године се десио најпознатији нуклеарни акцидент у Чернобиљу, када је један од реактора експлодирао и емитовао загађење неколико стотина километара даље од места акцидента.
- Годишња ефективна доза коју прими просечан становник Србије највећим делом потиче од зрачења природног порекла. Граница ефективне дозе за појединце из становништва износи 1 mSv (милисиверта) годишње. За професионално изложена лица граница је 6 mSv годишње.
Увид у извештаје о радиоактивности на територији Републике Србије можете погледати на линку http://www.srbatom.gov.rs