До сада смо доста пута спомињали термоелектране у нашим текстовима, али нисмо вам рекли како све ова постројења утичу на животну средину, па је дошло време да причамо и о томе.
За почетак, шта су термоелектране?
Термоелектране представљају све врсте енергетских постројења које топлотну енергију конвертују у електричну, па се тако у термоелектране убрајају и нуклеарне, али и поједини типови соларних електрана.
На приложеном графику можемо видети да се електрична енергија и даље већински добија сагоревањем фосилних горива у термоелектранама. Овакав тип термоелектрана (у даљем тексту ТЕ) и јесте највећи загађивач.
Утицај на земљиште
Највећи утицај на земљиште имају ТЕ чија горива иза себе остављају велике количине отпада који се може само депоновати. За земљиште највећу штету доноси пепео из ТЕ на угаљ, али и саме честице које се таложе из емисија. Депоније на којима се складиште отпадне материје из ТЕ заузимају велике површине. Пепео који се депонује мора да буде наквашен како се не би разлетео и као такав се депонује. Као што је већ написано, при утицају атмосфесрских падавина и „заливања“ пепела, загађена вода пролази кроз земљиште и тиме га загађује.
Сличан проблем имају и нуклеарне електране, јер потрошено гориво аутоматски представља опасан отпад. У неким случајевима се овај отпад депонује на специјалне депоније предвиђене за овакав тип отпада, иако је спакован у посебне контејнере, самом изградњом овакве депоније, замљиште се деградира и губи своју првобитну намену.
Ту је и индиректан утицај ТЕ на земљиште. Свака експлоатација фосилног горива у било ком облику аутоматски нарушава не само земљиште, већ и воду и ваздух.
Поред ових утицаја на земљиште, само постројење ТЕ заузима велике површине и неретко нарушава естетику пејзажа.
Утицај на воду
Поред расхладних вода из ТЕ, ту су и отпадне воде које директно загађују водотокове ако нису третиране на прописан начин. Отпадне воде из постројења настају као резултат повременог испирања и пражњења појединих уређаја у ТЕ. Такође, неизоставне су и комуналне отпадне воде.
Расхладна вода из ТЕ која се испушта у околни водоток треба да буде расхлађена на температуру приближно једнаку температури водотока, али то често није случај па долази до термичког загађења. На тај начин долази до утицаја како на физичкохемијске карактеристике воде, тако и на поремећај еколошке равнотеже у реци. Познато је да се порастом температуре воде смањује количина раствореног кисеоника који регулише процес разлагања органских материја и доводи до великих промена у животном станишту, као што је одумирање врста. Код нуклеарних термоелектрана та вода је често и благо радиоактивна па се риболов забрањује на тим подручјима.
Такође, загађење вода може потицати од депонија угља, шљаке, пепела и отпадног муља узроковано је растварањем сулфата, бикарбоната и других неорганских и органских материја под утицајем атмосферских вода. Атмосферске воде отичу делимично у површинске воде, а делимично продиру под земљу где загађују подземне воде, као и само земљиште.
Утицај на ваздух
Проблем загађења ваздуха од стране ТЕ настаје када се користи гориво лошег квалитета и када не постоје технологије које могу ефикасно да умање емисије штетних гасова и честица у ваздух. У земљама у развоју се често користе јефтина фосилна горива која су такође и енергески неефикасна. Када се користе оваква горива, сагоревање често није потпуно, што доводи до додатних емисија полутаната.
ТЕ су међу највећим емитерима гасова стаклене баште као што су водена пара и угљен-диоксид. Из ТЕ на угаљ у амтосферу емитују се сумпор-диоксид, оксиди азота и суспендоване честице. Оксиди сумпора и азота су узрочници киселих киша које могу бити индиректни утицај ТЕ на земљиште. Суспендоване честице су велики загађивачи ваздуха и врло добро познати узрочници различитих болести код изложене популације. Ове емисије се односе на ТЕ које користе фосилна горива, док се на пример код нуклеарних електрана се емитује водена пара која садржи занемарљиву концентрацију радиоизотопа (радионуклида).
Утицај ТЕ се доста одражава и на здравље људи, због одсуства примерених технологија или присуства лошег, јефтиног и неефикасног горива. Поред основних утицаја на животну средину и здравље људи, ту су и утицаји буке из погона ТЕ, као и мреже саобраћаја у оквиру постројења.
Данас у свету нове ТЕ поседују нове и ефикасне технологије које ће допринети смањењу утицаја на животну средину, али се тежи и ка употреби других облика горива попут биомасе или отпада.
Ситуација на Балкану са термоелектранама је јако лоша. Технологије које се користе су застареле, а и оне ТЕ које имају задовољавајућу технологију користе лоше гориво – лигнит. Лигнит и горива слична њему, имају малу енергетску вредост и зато су мање ефикасна. Њихов утицај у највећој мери осећамо путем загађења ваздуха које утиче и на наше здравље.
Међутим не морају све ТЕ бити ружне и тужне по околину – ево пар примера како је могуће побољшати и променити ТЕ:
Зашто Шведска увози отпад?
Копенхил – Будућност је стигла
Морамо узети у обзир да једног дана више неће бити резерви угља, нафте и природног гаса, и шта онда? Није једноставно изабрати на који начин ћемо да се снабдевамо електричном енергијом, јер сваки извор има мане, и уз то смо често ограничени. Надамо се да ће блиска будућности донети више зелених избора за снабдевање електричном енергијом.
