Уочи празника, често се дискутује о утицају буке ватромета, петарди и друге пиротехнике на кућне љубимце. Сви они који имају животиње, али и децу, сигурно су „лудо” провели бар неки врхунац „најлуђе ноћи“ у купатилу или остави, покушавајући да заштите вољено, преплашено биће од невидљивог непријатеља – експлозивне буке.
Утицај овог вида хедонизма на љубимце познат је и евидентиран – многи од њих долазе у стање панике или, дезорјентисани звучним ударима, беже из дворишта или са повоца. У екстремним случајевима, могу доживети и срчани удар. Осим љубимце, пиротехника има и сијасет негативних утицаја на животну средину.
Међутим, утицај празничне буке на дивље животиње често остаје непоменут – заправо, доскоро је ретко био чак и тема научних истраживања.
А онда је у Риму, првог дана 2021. године, после новогодишње феште током које је велики број грађана игнорисао забрану појединачне употребе ватромета и петарди, стотине птица (углавном чворака) пронађено мртво на улицама. Свет се коначно запитао.
На срећу, ипак постоје квалитетни научни извори који нам могу помоћи да разумемо како и зашто пар сати нашег визуелног задовољства може имати велику цену за дивљи свет – укључујући и фаталне исходе.
Шта се догодило у Италији?
На тему морталитета птица по окончању новогодишњег ватромета у Риму није објављена ниједна научна студија. Међутим, постоје прилично поуздане анализе које нам могу указати на то шта је кренуло по злу.
Представници Међународне организације за заштиту животиња (International Organization for the Protection of Animals, OIPA) претпостављају да је инцидент повезан са коришћењем ватромета и петарди у крају који обилује зеленилом и иначе представља гнездилиште многих дивљих птица.
Чланица организације Лоредана Диљо изјавила је да је „сасвим могуће да су угинуле услед страха. Могле су да полете заједно, међусобно се сударајући, или да ударе о прозоре или далеководе. Не заборавимо ни да смрт може наступити због срчаног удара”.
Њене претпоставке потпуно се поклапају са закључцима научних студија о утицају ватромета на друге врсте птица.
Студија о утицају ватромета на четири врсте дивљих гусака у Европи
Прошле године објављена је до сада најподробнија студија о утицају ватромета на дивље птице – прецизније, на дивље гуске.
Међународни тим научника предвођен стручњацима са Макс Планк Института за понашање животиња пратио је путем GPS–а кретање 347 дивљих гусака – арктичких селица (врста попут лисасте гуске и белолике гуске) које презимљавају у северној Немачкој, Данској и Холандији. Мониторинг је вршен дванаест дана пре и дванаест дана после новогодишње ноћи током чак осам узастопних година.
Откривено је да су у новогодишњој ноћи птице изненада напуштале своја места за спавање и (иако се не ради о ноћним птицама) одлетале даље од људских насеља. Летеле су на веће даљине него током ноћи без ватромета, у неким случајевима чак и по 500 километара без престанка. Такође, одмарале су се у просеку два сата мање него иначе.
Узнемирено понашање се наставило и по окончању новогодишњег славља. Птице се никада нису вратиле на места где су првобитно спавале; током наредних 12 дана дуже су мировале, али и проводиле више времена у потрази за храном, вероватно покушавајући да надокнаде изгубљену енергију, што је критично у зимском периоду.
Чак и дочек 2021. године, када су због пандемије била забрањена јавна окупљања, проузроковао је узнемирење код две од четири проучаване врсте, што указује на то да чак и мале количине ватромета у приватној режији могу да доведу до узнемиравања и умање шансе за опстанак птица, посебно током јаких зима.
Шта се заправо дешава у телима птица током стања уземирености због ватромета? На који начин оне тачно губе енергију и виталност? На то је покушала да одговори британска студија која је проучавала метаболизам обичне дивље гуске (Anser anser) пре, током и након ватромета, мерећи им телесну температуру и откуцаје срца помоћу посебних сензора.
Број откуцаја срца и телесна температура били су значајно повишени током првих сати нове године у односу на контролни период. Међутим, телесна температура је наставила да буде повишена чак и током првог јануара када су се откуцаји смирили, што указује на продужени одговор на стрес који птице физолошки много кошта у контексту очувања енергије током зиме.
Шта даље?
Да ли ватромете треба у потпуности забранити?
Као и увек када је људима привлачно нешто што је уједно и штетно, неки се слажу са идејом потпуне забране ватромета и петарди, а неки не.
Међутим, научници немају дилему око забележених негативних ефеката: они који су водили европску студију о утицају на гуске апсолутно се слажу да би ватромете требало забранити у подручјима близу националних паркова, специјалних резервата, и свих других значајних птичијих одмаралишта. Здраворазумски, томе могу противречити једино наша себичност и неумереност – објективних разлога нема.
Истраживање алтернатива загађујућим пиротехничким спектаклима свакако је изазов који предстоји нашој врсти уколико планирамо да очувамо живи свет од кога и сами зависимо.
Литература:
Claudia A F Wascher, Walter Arnold, Kurt Kotrschal (2022) Effects of severe anthropogenic disturbance on the heart rate and body temperature in free–living greylag geese (Anser anser), Conservation Physiology, Volume 10, Issue 1, coac050
Da li vatromet šteti životinjama? Pitamo stručnjaka. Plavo i Zeleno/Тhe Guardian. 11. јануар 2023.
https://www.plavoizeleno.rs/blog/draft-za-duplicate-w2pt5-j3he5-llwya-kytpn?rq=vatromet
Fireworks have long-lasting effects on wild birds. Max Planck Gesellschaft, Novembar 24, 2022
https://www.mpg.de/19528005/1121-ornr-fireworks-have-long-lasting-effects-on-wild-birds-987453-x
Hundreds of birds found dead in Rome’s streets after New Year fireworks displays. Euronews/Associated Press. 1. јануар 2021.
https://www.euronews.com/my-europe/2021/01/01/hundreds-of-birds-found-dead-in-rome-s-streets-after-new-year-fireworks-displays
