УВ зрачење

Озон је услов живота на Земљи. Обавијен око наше планете високо у атмосфери попут невидљивог штита, његов задатак је да филтрира смртоносне сунчеве зраке, пропуштајући само онај део спектра који није кобан по живи свет Земље. Ултраљубичасто (УВ) зрачење са Сунца је таласних дужина између видљивог светла и рендгенских зрака.

Постоји природни циклус настајања и стањивања озона под дејством сунчевог УВ зрачења. Тај циклус зависи од интензитета сунчевог УВ зрачења које зависи од годишњег доба – у Европи је у пролеће најдебљи, а најтањи је током јесени. Дебљина озонског омотача се мења и у зависности од тога где смо на планети, односно од географских координата.

Најбитније је то што озонски омотач потпуно апсорбује УВ зрачење у такозваној Ц области, односно УВ-Ц зраке. Ово зрачење има довољну енергију да уништи ДНК и друге органске молекуле, па се због тога такво зрачење користи за стерилизацију и убијање бактерија, као на пример у хируршким салама.

Други део ултраљубичастог зрачења је из Б области, такозвано УВ-Б зрачење. Озонски омотач апсорбује преко 90% УВ-Б зрачења. Од дебљине озонског омотача зависи у којој мери ће то зрачење бити апсорбовано. Што је омотач тањи то је количина пропуштеног зрачења већа.

Трећи део ултраљубичастог зрачења је из А области, такозвано УВ-А зрачење. Озонски омотач скоро уопште не може да апсорбује УВ-А зрачење и видљиву плаву светлост.
УВ-А и УВ-Б зраци могу да буду веома опасни по живи свет на нашој планети, укључујући и људе, јер могу да изазову бројне болести ока, коже, имунитета.

УВ индекс

УВ индекс је релативна јединица (бездимензионална) и вредности се крећу од 0 па навише. Ово даје могућност да особе са различитим фотобиолошким типовима коже могу да успоставе однос УВ индекса са индивидуалном реакцијом своје коже. Прогноза и објављивање УВ индекса даје могућност да се индивидуално понашање прилагоди предвиђеном и тренутном УВ интензитету.

Утицај УВ зрачења

Појачано УВ зрачење може изазвати рак коже, може довести до мутације генетичког материјала, оштећења ока, појаве катаракте, а такође и нарушава имунски систем људи и животиња.

Поред тога, додатан негативан утицај може имати у подручијима где постоји озбиљан проблем са заразним болестима попут лишменијазе, маларије и херпеса, јер се против њих тело бори кожом.

Истраживачи упозоравају да ће у будућности обољевање од рака коже расти за 2% за сваки нови постотак оштећења озонског омотача.

Овоме су подложнији људи бледе пути, светлих очију, са пегицама, већим бројем младежа као и сви они који у породици имају неког ко је оболео од рака коже. Препоруке Светске здравствене организације (WHO) су да бебе млађе од годину дана не треба излагати Сунцу, ако боравимо на отвореном треба носити шешире и наочаре за сунце, мазати креме са заштитиним фактором већим од 15, уколико радимо на отвореном или смо дуже време изложени сунчевим зрацима треба добро заштитити осетљива места попут носа, врхова ушију и усана. Посебно опрезни морају бити скијаши, планинари, једриличари и пливачи због одбијеног зрачења. Један врло практичан савет је пратити своју сенку, јер што је она краћа, већа је опасност од УВ зрачење. Лети је добро потражити хлад, али треба имати на уму да вода, бетон, песак, стене рефлектују УВ зрачење што може повећати укупну количину УВ зрачења. Стога и у хладу треба наносити заштиту. Изложеност повећаном негативном УВ зрачењу може утицати и на способност реакције организма на вакцине.

Осим на људе, УВ зрачење штетно утиче и на остатак природе. На водене екосистеме утиче тако што ограничава производњу фитопланктона и зоопланктона (главне карике у океанском ланцу исхране) и наноси штету у раним фазама развоја риба, ракова, водоземаца и других врста. Код копнених биљака утиче на њихов раст, мада одређени број врста има способност прилагођавања повећаном зрачењу. Али прекомерно штетно УВ зрачење не утиче само на живи свет, већ и на неке материјале употребљене на грађевинама, на боје, гуму, дрво и пластику, односно убрзава њихово распадање.