Корални гребени заузимају мање од 0,1% океанских површина. Да ли сте знали да је већина коралних гребена млађа од 10.000 година? Мали по површини, а опет представљају дом за велики број различитих врста (рибе, сунђери, мекушци…). Велики корални гребен је уједно и највећи, налази се у Аустралији и пружа се преко чак 900 острва, а чини га близу 3000 засебних коралних гребена. Ова формација се налази у Коралном мору, на обали Квинсленда у Аустралији и видљив је из свемира, а представља највећу живу формацију и још од 1981. године је заштићен од стране UNESCO.
Велики део гребена је заштићен као Марински парк, како би се смањио антропогени утицај на њега. Међутим, једна од већих опасности за гребен како директно (риболов), тако и индиректно (глобално загревање), јесте управо човек.
Оно што је неопходно да се спомене је такозвано избељивање корала (coral bleaching), појава која је заправо озбиљна последица глобалног загревања. Шта заправо овај термин значи? Избељивање корала је одумирање које је изазвано „изгладњивањем”, што је последица повећања температуре воде. Корали су у симбиотским односима са алгама (Zooxanthellae). Повећање температуре воде (чак и за само 1° C изнад просека) изазива појаву где долази до избацивања алги из полипа корала и овакви корали постају „гладни”. Ови корали, не морају нужно да одумру у потпуности, неки су чак и у стању да се опораве. Алге су те које им дају 90% енергије и храну кроз фотосинтезу, док са друге стране, корали дају алгама угљен-диоксид и амонијум.
У последњих неколико година, корални гребен је чак 3 пута доживео избељивање, а последње се десило током овог лета 2019/2020 године. Сматра се да су корални гребени изузетно угрожени, и да би се подизањем температуре у светском мору изгубило и до 90% светских корала.
Изузетно је важно водити рачуна о природи око нас и самим тим целој планети. Цео свет се налази у једној симбиози и не можемо очекивати добит, уколико не чувамо своје место за живот.
