Убиства се углавном сматрају делима човека, али шта ако бисмо вам рекли да постоји и једна група свирепих убица међу животињама, тачније међу инсектима? „Убице“ о којима говоримо су Vespa mandarinia, или како их људи зову, стршљени убице. Зна се да је Vespa mandarinia пореклом из источне Азије, а насељавају појас од Јапана и Русије до Тајланда и Мјанмара. Први примерак ове врсте ван свог природног станишта пронађен је у америчкој савезној држави Вашингтон 2019. године, а његове рођаке научници су успели да пронађу и у Колумбији и Ванкуверу на лето и јесен исте године.
Овако се понашају искључиво према инсектима које лове.
Први пут су припадници врсте Vespa mandarinia ван свог природног ареала уочени у Северној Америци, али су их потом научници идентификовали и у осталим деловима света. Такође, откривено је да су њихове главне жртве пчеле. У Америци су камером забележени њихови „злочини“ – напади на пчеле.
Стршљенова метода убијања је веома свирепа. Ови инсекти лове тако што се прикрадају пчелама, а затим им откидају главе. Одатле и потиче српски назив стршљен убица.
Vespa mandarinia се сматра највећим стршљеном на свету. Пронађени су примерци који су достигли дужину од чак 4 cm. Њихово главно оружје је огромна вилица, захваљујући којој успевају да одгризу главу својим жртвама. Ови хладнокрвни инсекти су углавном солитарни (функционишу и лове сами). Међутим, између касног лета и јесени, дешава се да се удруже због заједничких интереса, то јест успешнијег лова. Таква „операција“ носи име план убиства и окупације.
Ови инсекти не угрожавају људе директно, али им могу донети многе проблеме. Због тога су надлежне америчке институције принуђене да предузму мере у правцу истребљења ове инвазивне врсте пре него што наруше еколошку равнотежу.
Није ретка појава да човек узгаја пчеле ради добијања меда, слатке, здраве и природне посластице. Ево где долазимо до онога што нас највише занима. Пчеле буду десетковане након напада њиховог природног непријатеља, стршљена убице, због чега производња меда тече знатно спорије, али оно што је још значајније је да биљке, од којих пчеле узимају нектар за мед, тако губе своје опрашиваче. Овај хендикеп доводи до смањења бројности популација одређених врста биљака, што касније може довести до њиховог истребљења.
За сада нису примећене миграције на неке нове локације. Али, ако се одлуче за то, последице те одлуке би могле да буду фаталне за неке организме. Ко би рекао да тако мали инсекти могу направити тако велики проблем?
