Међу свим факторима који утичу на квалитет животне средине у градовима, доступност зелених површина и могућност пасивног или активног коришћења истих је готово од пресудног значаја. Управо због тога су урбани вртови препознати као важан елемент зелене инфраструктуре широм света, а сведоци смо данас и покретања све више управо таквих пројеката у земљама региона. Шта нам то говори?
Знамо да се урбане баште одликују високим нивоом биодиверзитета, где домородне биљне врсте превлађују у својој спонтаној флори, често прилагођене тако да допринесу локалној заједници. Основни део природне структуре су култивисане биљке, тако да у овом погледу, урбане баште су сличне по карактеру приватним окућницама. Услед положаја у урбаној средини, овакав тип зелене површине има често производну вишенаменску функцију у директном доприносу квалитета животног окружења човека. Позната народна умотворина каже: „Воћке у пролеће развесељавају човека, у лето га хладе, у јесен хране, а у зиму греју”. Интересантна чињеница је да су први дрвореди у историји човечанства били сачињени управо од воћних врста, јер је човек још тада препознао вишеструку улогу воћака. Може се рећи да понајвише имамо корист од њихових плодова, јер у свом саставу садрже многе материје које директно доприносе нашем здрављу и бољитку. Данас је примена воћних врста у урбаним вртовима попримила велики значај. Развијене су многе форме и култивари који физички не заузимају велику површину, али зато обимно плодоносе и додатно представљају врло декоративан детаљ на зеленој површини. Најчешће су у примени стубасте и патуљасте форме воћа, које су по својој специфичној грађи врло декоративног изгледа, а притом имају и велику употребну вредност. С обзиром на то да не заузимају велику површину, могу се гајити у саксијама, у лејама испред домова, на терасама или пак у оквиру мале производне површине.
Од стубастих форми посебно су занимљиве одређене сорте јабуке (‘Румено вретено’, ‘Зелени драгуљ’) које се могу гајити уз рубове стаза или зидне површине и ограде, тако да формирају зелени зид. Крушке (‘Вилијамовка’ и ‘Јунска лепотица’) су по популарности одмах иза стубастих јабука. Карактеришу се приносом од преко 10 до 15 килограма по стаблу након друге године, исто као и јабуке. Што се тиче патуљастих форми воћа, иако заузимају мало простора, ипак дају велике и обилне плодове, који напросто доминирају амбијентом, а што је најбоље – и деца могу да их уберу. Сорте шљиве које су погодне за љубитеље сувих шљива су ‘Рут герштетер’, ‘Калифорнијска плава’ и ‘Херман’, док за прављење компота препоручује се ‘Крупна зелена ренклода’ и ‘Атлантова ренклода’. Кајсија је биљка од изузетног значаја за наше поднебље, те могу да се користе ‘Луизет’ и ‘Новосадска родна’, док су код бресака посебно занимљиве патуљасте форме сорти са ниским стаблом ‘Бонанца’, ‘Бонфајр’, ‘Гарден Ени’ и ‘Гарден Лејди’. Мале форме трешње (‘Примавера’, ‘Бурлат’, ‘Сувенир’ и ‘Регина’) и од давнина цењена вишња (‘Хајманова конзерва’, ‘Рубин’, ‘Шумадинка’, ‘Шпанска’) могу се гајити и у саксијама, без икаквих проблема.
Поред патуљастих и стубастих форми, оно што доприноси осећају контраста целе композиције су жбунасте форме. Пре свега, врло декоративна сама по себи јагода (‘Фламенко’, ‘Селва’, ‘Соната’ и ‘Идеа’) може да се гаји уз бордуру или на пример као део висеће саксије уз прозор, на вама је избор. Врсте које се одликују полеглим стаблом и могућношћу велике манипулације при узгојном облику, од система живе ограде до потпорног облика, су малина (‘Туламен’, ‘Октавија’, ‘Полка’, ‘Отум блис’) и купина (‘Торнфри’, ‘Блек сатин’, ‘Хал торналес’). За љубитеље рибизли по једна боја за сваког: црна – ‘Чачанска црна’, црвена – ‘Ровада’ и бела – ‘Бланка’.
Оне врсте које су готово строго ограничене на саксијску примену, услед потребе за киселим земљиштем су боровница (‘Дјук’, ‘Патриот’, ‘Нуи’ и ‘Блукроп’) и брусница (‘Корале’) или пак не подносе ниске температуре – разне врсте агрума који успевају код нас као што су мандарина уншиу, наранџа, лимун и фортунела. Сада, кад имате преглед најпопуларнијих воћних сорти које успевају код нас, шта је то што вас још увек спречава да предузмете иницијативу и у свом малом кутку на балкону или испред стана створите своју малу воћну оазу?
Ne znamo gde da se snabdemo, kako da zasadimo biljku, kako da je gajimo… Ako imate takva saznanja, podelite ih s nama ?
Sa zadovoljstvom ćemo podeliti takve informacije. Možete očekivati uskoro još članaka na ovu temu. 🙂
Bilo bi sjajno kad bi se ovakvim zelenilom oplemenili naši gradovi, i kad bi i vlast počela da ulaže u ozelenjavanje.