Насловна Живи свет Биљке Воће на зеленим површинама у градовима, зашто да не?

Воће на зеленим површинама у градовима, зашто да не?

2629
3
Време читања: 3 минута

Међу свим факторима који утичу на квалитет животне средине у градовима, доступност зелених површина и могућност пасивног или активног коришћења истих је готово од пресудног значаја. Управо због тога су урбани вртови препознати као важан елемент зелене инфраструктуре широм света, а сведоци смо данас и покретања све више управо таквих пројеката у земљама региона. Шта нам то говори?

Знамо да се урбане баште одликују високим нивоом биодиверзитета, где домородне биљне врсте превлађују у својој спонтаној флори, често прилагођене тако да допринесу локалној заједници. Основни део природне структуре су култивисане биљке, тако да у овом погледу, урбане баште су сличне по карактеру приватним окућницама. Услед положаја у урбаној средини, овакав тип зелене површине има често производну вишенаменску функцију у директном доприносу квалитета животног окружења човека. Позната народна умотворина каже: „Воћке у пролеће развесељавају човека, у лето га хладе, у јесен хране, а у зиму греју”. Интересантна чињеница је да су први дрвореди у историји човечанства били сачињени управо од воћних врста, јер је човек још тада препознао вишеструку улогу воћака. Може се рећи да понајвише имамо корист од њихових плодова, јер у свом саставу садрже многе материје које директно доприносе нашем здрављу и бољитку. Данас је примена воћних врста у урбаним вртовима попримила велики значај. Развијене су многе форме и култивари који физички не заузимају велику површину, али зато обимно плодоносе и додатно представљају врло декоративан детаљ на зеленој површини. Најчешће су у примени стубасте и патуљасте форме воћа, које су по својој специфичној грађи врло декоративног изгледа, а притом имају и велику употребну вредност. С обзиром на то да не заузимају велику површину, могу се гајити у саксијама, у лејама испред домова, на терасама или пак у оквиру мале производне површине.

Од стубастих форми посебно су занимљиве одређене сорте јабуке (‘Румено вретено’, ‘Зелени драгуљ’) које се могу гајити уз рубове стаза или зидне површине и ограде, тако да формирају зелени зид.  Крушке (‘Вилијамовка’ и ‘Јунска лепотица’) су по популарности одмах иза стубастих јабука. Карактеришу се приносом од преко 10 до 15 килограма по стаблу након друге године, исто као и јабуке. Што се тиче патуљастих форми воћа, иако заузимају мало простора, ипак дају велике и обилне плодове, који напросто доминирају амбијентом, а што је најбоље – и деца могу да их уберу. Сорте шљиве које су погодне за љубитеље сувих шљива су ‘Рут герштетер’, ‘Калифорнијска плава’ и ‘Херман’, док за прављење компота препоручује се ‘Крупна зелена ренклода’ и ‘Атлантова ренклода’. Кајсија је биљка од изузетног значаја за наше поднебље, те могу да се користе ‘Луизет’ и ‘Новосадска родна’, док су код бресака посебно занимљиве патуљасте форме сорти са ниским стабломБонанца’, ‘Бонфајр’, ‘Гарден Ени’ и ‘Гарден Лејди’. Мале форме трешње (‘Примавера’, ‘Бурлат’, ‘Сувенир’ и ‘Регина’) и од давнина цењена вишња (‘Хајманова конзерва’, ‘Рубин’, ‘Шумадинка’, ‘Шпанска’) могу се гајити и у саксијама, без икаквих проблема.

Поред патуљастих и стубастих форми, оно што доприноси осећају контраста целе композиције су жбунасте форме. Пре свега, врло декоративна сама по себи јагода (‘Фламенко’, ‘Селва’, ‘Соната’ и ‘Идеа’) може да се гаји уз бордуру или на пример као део висеће саксије уз прозор, на вама је избор. Врсте које се одликују полеглим стаблом и могућношћу велике манипулације при узгојном облику, од система живе ограде до потпорног облика, су малина (‘Туламен’, ‘Октавија’, ‘Полка’, ‘Отум блис’) и купина (‘Торнфри’, ‘Блек сатин’, ‘Хал торналес’). За љубитеље рибизли по једна боја за сваког: црна – ‘Чачанска црна’, црвена – ‘Ровада’ и бела – ‘Бланка’.

Оне врсте које су готово строго ограничене на саксијску примену, услед потребе за киселим земљиштем су боровница (‘Дјук’, ‘Патриот’, ‘Нуи’ и ‘Блукроп’) и брусница (‘Корале’) или пак не подносе ниске температуре – разне врсте агрума који успевају код нас као што су мандарина уншиу, наранџа, лимун и фортунела. Сада, кад имате преглед најпопуларнијих воћних сорти које успевају код нас, шта је то што вас још увек спречава да предузмете иницијативу и у свом малом кутку на балкону или испред стана створите своју малу воћну оазу?

3 КОМЕНТАРИ

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име