NaslovnaŽivi svetBiljkeVoće na zelenim površinama u gradovima, zašto da ne?

Voće na zelenim površinama u gradovima, zašto da ne?

279
3

Među svim faktorima koji utiču na kvalitet životne sredine u gradovima, dostupnost zelenih površina i mogućnost pasivnog ili aktivnog korišćenja istih je gotovo od presudnog značaja. Upravo zbog toga su urbani vrtovi prepoznati kao važan element zelene infrastrukture širom sveta, a svedoci smo danas i pokretanja sve više upravo takvih projekata u zemljama regiona. Šta nam to govori?

Znamo da se urbane bašte odlikuju visokim nivoom biodiverziteta, gde domorodne biljne vrste prevlađuju u svojoj spontanoj flori, često prilagođene tako da doprinesu lokalnoj zajednici. Osnovni deo prirodne strukture su kultivisane biljke, tako da u ovom pogledu, urbane bašte su slične po karakteru privatnim okućnicama. Usled položaja u urbanoj sredini, ovakav tip zelene površine ima često proizvodnu višenamensku funkciju u direktnom doprinosu kvaliteta životnog okruženja čoveka. Poznata narodna umotvorina kaže: „Voćke u proleće razveseljavaju čoveka, u leto ga hlade, u jesen hrane, a u zimu greju”. Interesantna činjenica je da su prvi drvoredi u istoriji čovečanstva bili sačinjeni upravo od voćnih vrsta, jer je čovek još tada prepoznao višestruku ulogu voćaka. Može se reći da ponajviše imamo korist od njihovih plodova, jer u svom sastavu sadrže mnoge materije koje direktno doprinose našem zdravlju i boljitku. Danas je primena voćnih vrsta u urbanim vrtovima poprimila veliki značaj. Razvijene su mnoge forme i kultivari koji fizički ne zauzimaju veliku površinu, ali zato obimno plodonose i dodatno predstavljaju vrlo dekorativan detalj na zelenoj površini. Najčešće su u primeni stubaste i patuljaste forme voća, koje su po svojoj specifičnoj građi vrlo dekorativnog izgleda, a pritom imaju i veliku upotrebnu vrednost. S obzirom na to da ne zauzimaju veliku površinu, mogu se gajiti u saksijama, u lejama ispred domova, na terasama ili pak u okviru male proizvodne površine.

Od stubastih formi posebno su zanimljive određene sorte jabuke (‘Rumeno vreteno’, ‘Zeleni dragulj’) koje se mogu gajiti uz rubove staza ili zidne površine i ograde, tako da formiraju zeleni zid.  Kruške (‘Vilijamovka’ i ‘Junska lepotica’) su po popularnosti odmah iza stubastih jabuka. Karakterišu se prinosom od preko 10 do 15 kilograma po stablu nakon druge godine, isto kao i jabuke. Što se tiče patuljastih formi voća, iako zauzimaju malo prostora, ipak daju velike i obilne plodove, koji naprosto dominiraju ambijentom, a što je najbolje – i deca mogu da ih uberu. Sorte šljive koje su pogodne za ljubitelje suvih šljiva su ‘Rut geršteter’, ‘Kalifornijska plava’ i ‘Herman’, dok za pravljenje kompota preporučuje se ‘Krupna zelena renkloda’ i ‘Atlantova renkloda’. Kajsija je biljka od izuzetnog značaja za naše podneblje, te mogu da se koriste ‘Luizet’ i ‘Novosadska rodna’, dok su kod bresaka posebno zanimljive patuljaste forme sorti sa niskim stablomBonanca’, ‘Bonfajr’, ‘Garden Eni’ i ‘Garden Lejdi’. Male forme trešnje (‘Primavera’, ‘Burlat’, ‘Suvenir’ i ‘Regina’) i od davnina cenjena višnja (‘Hajmanova konzerva’, ‘Rubin’, ‘Šumadinka’, ‘Španska’) mogu se gajiti i u saksijama, bez ikakvih problema.

Pored patuljastih i stubastih formi, ono što doprinosi osećaju kontrasta cele kompozicije su žbunaste forme. Pre svega, vrlo dekorativna sama po sebi jagoda (‘Flamenko’, ‘Selva’, ‘Sonata’ i ‘Idea’) može da se gaji uz borduru ili na primer kao deo viseće saksije uz prozor, na vama je izbor. Vrste koje se odlikuju poleglim stablom i mogućnošću velike manipulacije pri uzgojnom obliku, od sistema žive ograde do potpornog oblika, su malina (‘Tulamen’, ‘Oktavija’, ‘Polka’, ‘Otum blis’) i kupina (‘Tornfri’, ‘Blek satin’, ‘Hal tornales’). Za ljubitelje ribizli po jedna boja za svakog: crna – ‘Čačanska crna’, crvena – ‘Rovada’ i bela – ‘Blanka’.

One vrste koje su gotovo strogo ograničene na saksijsku primenu, usled potrebe za kiselim zemljištem su borovnica (‘Djuk’, ‘Patriot’, ‘Nui’ i ‘Blukrop’) i brusnica (‘Korale’) ili pak ne podnose niske temperature – razne vrste agruma koji uspevaju kod nas kao što su mandarina unšiu, narandža, limun i fortunela. Sada, kad imate pregled najpopularnijih voćnih sorti koje uspevaju kod nas, šta je to što vas još uvek sprečava da preduzmete inicijativu i u svom malom kutku na balkonu ili ispred stana stvorite svoju malu voćnu oazu?

3 KOMENTARI

  1. Ne znamo gde da se snabdemo, kako da zasadimo biljku, kako da je gajimo… Ako imate takva saznanja, podelite ih s nama ?

    • Sa zadovoljstvom ćemo podeliti takve informacije. Možete očekivati uskoro još članaka na ovu temu. 🙂

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime