Анализа истраживања о животном циклусу одевних предмета у Републици Србији
Сваке године, у Србији се прода преко 80.000 тона одеће или готово 12 килограма по особи, показало је прво званично друштвено истраживање о животном циклусу одевних предмета у Србији, које је спровео Центар за унапређење животне средине.
Највише купујемо хулахопке и чарапе (8,3 комада), боксерице и гаћице (7,6 комада) и мајице и поткошуље (5,4 комада). Остали одевни комади, попут кошуља, блуза, хаљина, панталона и фармерки, се купују нешто ређе, између 2 и 3 комада годишње, док се јакне, капути, мантили и наменски комади (ски одела, одела, кравате, бадемантили ) купују најређе.
Одећу најчешће купујемо у продавницама глобалних брендова (60,5%), продавницама половне одеће (16,2%), продавницама домаћих произвођача (13,4%), а збирно мање од 10% нас купује преко интернета, на пијацама или на неким другим местима.
Квалитет одеће је пресудан за 54,5% испитаника, док 41,2% сматра цену као најважнији фактор. Само њих 4,3% купује одећу због тренда.
Међутим, скоро сваки трећи испитаник носи панталоне и фармерке, тренерке и мајице до 12 месеци. Овај податак је забрињавајући, имајући у виду да је за производњу једне мајице потребно 2.700 литара воде, а за један пар фармерки вртоглавих 10.000 литара.
Просечно најкраће носимо чарапе (14 месеци) и гаћице (20 месеци). Чарапе читавих 73,1% испитаника носи мање од годину дана. Слично је и са боксерицама/гаћицама и брушалтерима, које 57,5%, односно 48,4% испитаника носи краће од једне године. На другој страни, најдуговечнији рок ношења имају ски одела (58 месеци), а потом капути и бадемантили (по 52 месеца). Када посматрамо укупну слику највећи број типова одеће се носи између 30 и 40 месеци.
Када више не желе да носе поједине одевне комаде, више од 55% испитаника поклања одећу, док 16% најчешће је чува у ормару, док с друге стране, скоро 16% испитаника најчешће донира одећу. Најмањи број испитаника настоји да је прода (2,2%), око 7% мења намену одећу, док готово 4% је баци.
Нешто мање од половине испитаника (49%) упознато је са неповољним условима у којима се производи одећа. Међутим, тек сваки трећи испитаник има одређени увид у енергетску расипност модне индустрије. Иако је 55% упознато са феноменом брзе моде, видимо да долази до пада процента упућености када се ради о наведеним појавама које су повезане са брзом модом. То је разумљиво, имајући у виду да су људи начелно упознати са неком појавом, али тај степен се смањује када се ради о њеним конкретним ишодима и последицама.
Имајући у виду да се истраживање одвијало у доба пандемије COVID19, разумно је било претпоставити да се то одразило и на потрошачке навике испитаника. Током пандемије је дошло до смањења куповине за чак 48%, у просеку.
Иако се често понавља да жене предњаче у куповини одеће, истраживање је показало да осим минималних разлика у број појединих купљених комада, оба пола бележе исти просек, па се може закључити да пол није пресудна димензија потрошачке праксе испитаника.
Такође, упадљив је налаз да је рок ношења одевних предмета код мушкараца краћи него код жена.
Из истраживања се јасно види да јавност није ни приближно довољно упућена и заинтересована за све оно што модна индустрија, кроз брзу моду, доноси са собом. Вишеструке друштвене противречности и морална неправедност брзе моде, као и њена очита погубност по животну средину, нису у јавности присутне у оној мери у којој то она заслужује. Сходно томе, веома је важно да јавност постане осетљивија и свеснија о склопу свега онога што брза мода имплицира.
Истраживање о животном циклусу одевних предмета у Србији је спроведено од 27. јула до 10. августа 2020. године и у њему је учествовало 1889 испитаника из целе Србије.
Комплетна анализа истраживања се може преузети на линку.
