Африка је, са 54 државе, после Азије други континент и по површини (30 370 000 km2) и по броју становника (≈1,3 милијарде). Један је од региона у свету који доживљава масовну трансформацију. Сматра се да ће се број становника Африке у овом веку утростручити и достићи 4,3 милијарде. Градови на овом континенту се шире, економски раст убрзава, а просечан животни век се готово удвостручио.
Загађење ваздуха је други најчешћи узрок смрти у Африци, после ХИВ вируса. Према истраживањима, широм Африке загађење ваздуха узроковало је 1,1 милион смртних случајева током 2019. године. На светском нивоу тај број достиже 7 милиона.
У првом истраживању далекосежних ефеката загађења ваздуха у Африци, међународни тим је открио да, иако је смртност од загађења ваздуха у затвореном простору благо смањена, смртност изазвана загађењем спољашњег – амбијенталног ваздуха расте (са 26 смртних случајева на 100 000 становника у 1990. години на 29 смртних случајева у 2019. години).
Загађење ваздуха у затвореном простору настаје у јако сиромашним домаћинствима због употребе горива лошег квалитета – отпада, дрвета, балеге или уља, док су уобичајени извори загађења амбијенталног ваздуха сагоревање фосилних горива, саобраћај, индустрија, дим шумских пожара.
Извори: sunnewsonline.com; sunnewsonline.com
Тим истраживача Бостонског универзитета проучавао је загађење ваздуха како би утврдио његов утицај на здравље људи и економски развој у афричким земљама. Посебна пажња била је усмерена на Етиопију, Гану и Руанду – три земље које се брзо развијају и добар су показатељ онога што би се могло дешавати у будућности. Тренд повећања загађења најјасније се појављује у економски развијенијој Гани, а почиње да се манифестује и у Етиопији и Руанди.
Студија је показала да, поред штете по здравље људи, загађење ваздуха ствара и економске трошкове. Штета од болести повезаних са загађењем ваздуха у 2019. години износила је 3 милијарде долара у Етиопији, односно 1,16 процената бруто домаћег производа земље, 1,6 милијарди долара у Гани (0,95 одсто БДП-а) и 349 милиона долара у Руанди (1,19 одсто БДП-а).
Закључак је да управљање загађењем позитивно утиче на здравље људи и економију и помаже у постављању темеља за одрживи опоравак у пост-пандемијској ери. Владе афричких држава се охрабрују да одреде националне приоритете у превенцији и борби против загађења ваздуха и да створе одржива средства за подршку овим приоритетима.
Препоруке подразумевају:
- инвестирање у обновљиве изворе енергије, смањујући ослањање на угаљ, нафту и гас;
- смањење загађења ваздуха узрокованог саобраћајем побољшањем јавног превоза, повећањем акциза на гориво и накнада за паркирање, стварањем зона без возила и изградњом бициклистичких стаза;
- регулисање сагоревања отпада у домаћинствима и фирмама и постављање ограничења за спаљивање пољопривредног отпада, укључујући спаљивање шума за претварање у пољопривредно земљиште, као и спаљивање биљних остатака;
- спровођење системских реформи за идентификацију, контролу и праћење извора загађења ваздуха и финансирање студија за даљу процену утицаја на здравље становништва.
Извори: africanvibes.com; ltwp.co.ke
Загађење ваздуха има озбиљне негативне ефекте на здравље и животни стандард људи и несумњиво је да ће експоненцијално расти у наредним деценијама како се афрички градови буду развијали. Оно што је добро јесте да су афричке земље у раној фази економског развоја и да имају јединствену прилику да избегну грешке направљене у другим земљама и остваре просперитет без загађења животне средине. Да ли ће је искористити или не, видећемо.
Извор: https://www.sciencedaily.com
