Угрожене и заштићене врсте

Време читања: 3 минута

Иако су научници досад описали тек око два милиона врста, процењује се да Земљу настањује између пет и сто милиона различитих врста. Ова невероватна биолошка разноврсност наше планете не само да обогаћује наше животе, већ је и неопходна за наш опстанак.

Европа је мали регион са великим бројем становника, урбанизацијом и индустријализацијом које су утицале да се велики број биљака и животиња нађе на листи угрожених врста. Зато су покренуте бројне акције и иницијативе за спречавање и заштиту угрожених врста. Поред угрожених врста, више од 200 станишта налази се на листи угрожених. Разлози опадања популација врста у природи су већином последица људских активности. Земља коју користимо за животни простор, храну, одећу, становање, гориво; ствари које купујемо и отпад који производимо – све то доприноси главним разлозима губитка врста:

• Губитак станишта
• Неодржив промет и трговина
• Случајни или узгредни улов
• Климатске промене
• Инвазивне врсте
• Загађење
• Сукоб људи и животиња

Најпознатији списак угрожених врста на глобалном нивоу је Црвена листа IUCN (The IUCN Red List of Threatened Species). Међународна унија за заштиту природе (International Union for Conservation of Nature – IUCN) утврдила је критеријуме угрожености врста, на основу којих се процењене врсте сврставају у неке од категорија:

• LC (Last Concern) – последња брига, тј. у нижем степену опасности;
• NT (Near threatened) – скоро угрожени таксон;
• VU (Vulnerable) – рањив таксон; 
• EN (Endangered) – угрожени таксон;
• CR (Critically Endangered) – крајње угрожени таксон;               
• EW (Extinct in the Wild) – таксон који је нестао у природи;
• EX (Extinct) – таксон који је изумро након 1500. године.

Поред њих, утврђене су и категорије:

• Data deficient(DD) — таксон са недовољно података о угрожености;
• Not evaluated(NE) — таксон није процењен, или није процењен по IUCNкритеријумима.

Један о суштински значајних основа заштите појединих врста је утврђивање степена њихове угрожености. На тај начин одређују се приоритетне врсте за које је неопходно установити и применити мере које ће обезбедити њихов опстанак у природи. Црвена листа садржи преко 49.000 процењених врста, подврста, варијетета и субпопулација које обухватају разноврсност таксона. Више о томе можете прочитати на: www.iucnredlist.org, а које су све заштићене и угрожене врсте у Србији можете погледати овде.

Дивље врсте које су угрожене или могу постати угрожене, а које имају посебан значај са генетичког, еколошког,  научног и другог аспекта, означавају се као строго заштићене дивље врсте.

Строго заштићеном дивљом врстом може се прогласити:

• врста ишчезла и враћена програмом реинтродукције;
• крајње угрожена дивља врста;
• угрожена дивља врста;
• реликтна врста;
• локални ендемит;
• стеноендемит;
• међународно значајна и заштићена дивља врста;
• врста којој је из других разлога потребна строга заштита.

Заштићеном дивљом врстом може се прогласити:

• рањива дивља врста;
• ендемична врста;
• индикаторска и кључна врста;
• реликтна врста;
• међународно значајна и заштићена дивља врста.

На основу процене угрожености појединих врста и обавеза из потврђених међународних уговора, као и на основу националних и међународних црвених листа или црвених књига и друге стручне документације, министарство и заводи проглашавају дивље врсте строго заштићеним дивљим врстама.

Завод за заштиту природе Србије ангажован је:

• на заштити и очувању дивљих врста заштитом њихових станишта, 
• за покретање поступка заштите одређених подручја,
• за реализацију различитих пројеката истраживања с циљем утврђивања мера заштите појединих врста и њихових станишта, 
• за вођење мониторинга врста, 
• за издавање мишљења на захтеве везано за коришћење и промет дивљих врста. 

Свим овим активним мерама заштите ретких и угрожених врста, непосредно се доприноси очувању билошке разноврсности.

Неке од познатијих угрожених животињских врста код нас су:

• 

• 

А од биљних:

• 

•