После годину дана од почетка пандемије новог коронавируса потражња за заштитним маскама је и даље велика у целом свету. На пример, на америчкој платформи за снабдевање thomasnet.com најтраженији појам у последњем кварталу 2020. године био је „маске за лице”, а затим „рукавице” и „средства за дезинфекцију”. Ови производи су били међу најтраженијима током целе године, а потражња за маскама је значајно порасла у односу на последњи квартал 2019. године.
Други пример је италијанска компанија RadiciGroup која је недавно уложила 15 милиона евра у фабрику у италијанском граду Гандину за увођење линије за производњу маски. Њихова напредна технологија омогућила је употребу више врста полимера у производњи, па се поред полипропилена користе и полиестар, полиамид и термопластични полиуретан (TPU).
Такође, услед увођења епидемиолошких мера за сузбијање пандемије, многи ресторани су били принуђени да ограниче услуге на доставу хране, што је довело до повећане употребе пластичних паковања и амбалажа. На пример, у Хонгконгу сваке недеље било потрошено у просеку 101 милион комада пластичног есцајга и посуђа за једнократну употребу. Поред тога, мере уведене у циљу смањења употребе пластике, као што је нпр. забрана коришћења пластичних кеса, одложене су или укинуте. Још један пример је податак да се у Италији продаја пакованих мандарина у првој недељи марта 2020. повећала за 111% у односу на исти период 2019.
Овако велики скок у потрошњи пластике и њено неадекватно одлагање озбиљно прете да угрозе животну средину и екосистеме. Маске су пронађене у стаништима макаки мајмуна у Малезији а неки од њих су виђени како жваћу ове маске, што представља ризик од дављења. У Британији је спашен галеб који се запетљао у маску и није могао да се ослободи. Још једна маска је нађена у стомаку пингвина којег је вода избацила на обале Бразила, а у близини Мајамија је пронађена мртва риба запетљана у једну од ових маски.
Према извештају организације за заштиту мора OceansAsia из Хонгконга, процењено је да је око 1,56 милијарди заштитних маски завршило у океанима у 2020. години, што представља додатних 4.680-6.240 тона пластичног отпада у морима и океанима. До процене се дошло узимајући у обзир да је у 2020. години у свету произведено око 52 милијарде маски, уз стопу губитка од 3%, и да просечна хируршка маска тежи 3 до 4 грама. Овај отпад полако прелази у микропластику, загађујући копнене и морске екосистеме, док се сасвим не разгради за око 450 година. Кроз ланац исхране (од мањих до већих организама) последице се могу пренети све до људи. Осим маски, загађењу доприносе и рукавице и бочице од средстава за дезинфекцију.
Маске сe тешкo рециклирају због сложеног састава у који улазе различите врсте пластике, али и због ризика од заражавања. Оне доспевају у океане када се неадекватно одлажу или не постоји систем за одлагање отпада или када су ови системи преоптерећени због превелике количине отпада.
Према речима Герија Стоукса (енг. Gary Stokes), извршног директора OceansAsia, пластични отпад годишње убије око 100.000 морских сисара и корњача, преко милион птица, риба, бескичмењака и других животиња. Када једном доспе у море, животиње га посматрају као храну и, ако га прогутају, отпад се задржава у дигестивном систему, што доводи до изгладњивања и смрти. Негативно утиче и на риболов и туризам, а штета по економију на глобалном нивоу се процењује на 13 милијарди долара годишње.
Могућа решења за овај проблем су: коришћење маски за вишекратну употребу уместо једнократних, иновације и проналажење алтернатива (неки научници и дизајнери су креирали маске од биоразградивих материјала, као што су биљна влакна), едукација људи о правилном одлагању маски и увођење казни за неправилно одлагање, као и унапређење система за управљање отпадом да би се спречило расипање.
Поред маски, од великог значаја за заштиту животне средине било би и смањење употребе једнократне пластике свеукупно. У циљу борбе против загађења пластичним отпадом, Европска унија је 2019. године усвојила Директиву (ЕУ) 2019/904 о забрани коришћења производа од једнократне пластике која ступа на снагу 3. јула ове године. Ова забрана ће се односити на штапиће за уши, пластични есцајг, тањире, сламчице, кашичице за кафу, штапиће за балоне, као и на шоље и посуде за храну и пиће од полистирена и на сву оксоразградиву пластику. Што се тиче осталих производа од једнократне пластике, њихова употреба ће бити смањена увођењем мера за подизање свести људи о загађењу, посебних захтева за дизајн и обележавање (садржај пластике у производу, информације о правилном и неправилном одлагању и штети која настаје услед неправилног одлагања) као и обавеза за произвођаче (Extended Producer Responsibility). Посебан циљ је да до 2025. године 77% пластичних флаша буде одвојено (separate collection) од осталог отпада, а да се овај проценат повећа на 90% до 2029. године. Такође, од 2025. године у флашама од ПЕТ пластике, 25% ће чинити рециклирана пластика, а од 2030. године удео рециклиране пластике ће бити 30% у свим пластичним флашама.
Када рециклажа није могућа, често се прибегава спаљивању. Добар пример ове праксе је кинески град Гуангџоу који има највећу стопу искоришћења отпада у циљу добијања енергије у целој Кини. Спаљивање се врши на 1.000 °C уз филтрирање токсичних гасова у складу са националним стандардима за заштиту животне средине. Од материјала заосталог након спаљивања праве се „еколошке цигле” које се користе за поплочавање улица у граду. План је да се до 2022. почне са уклањањем целокупног градског отпада без коришћења депонија. Други начин борбе са отпадом је постављање машина за разврставање широм града. Оне функционишу тако што корисник на екрану изабере врсту отпада који жели да баци, а затим се на машини отвори део намењен за њу. Као подстицај за коришћење ових машина добијају се поени сваки пут када се комад отпада одложи у њих, а ти поени се могу конвертовати у попусте за онлајн куповину.
Оно што свако од нас може да уради је да се потруди да искоришћене маске одложи правилно у складу са препорукама Светске здравствене организације. Према овим препорукама маске би требало одлагати одвојено од осталог отпада и никако са отпадом за рециклажу. Маску треба бацити у кесу, а затим ту кесу спаковати у другу кесу и чврсто везати. Уколико је маску користила заражена особа, кесу треба означити са „ризик од контаминације”.
Све ове методе могу значајно помоћи да се смањи загађење великог броја екосистема. Када бисмо се сви придржавали пароле „мисли глобално, делуј локално” велики део проблема би био решен. Почевши од појединаца, преко локалних и државних до међународних иницијатива, свест о проблему и постојећим решењима се шири, а отварају се и могућности за нове идеје и проналажење још бољих решења која би допринела заштити животне средине како сада, тако и након завршетка пандемије.
