Насловна Вести Свет Градови у старом руху – Зелене престонице Европе

Градови у старом руху – Зелене престонице Европе

1629
0
Време читања: 5 минута

Музеји, паркови или архитектура, шта је оно што један град чини јединственим? Градови се свакодневно уређују тако да својим изгледом очарају, али исто тако да имају све што је потребно. Урбанизација, коју је тешко заобићи, била је као талас који је донео толико корисних ствари да смо оно што је одувек са нама, као што је природа, ставили по страни.

Резултат тога убрзо се одразио на велики број градова, где су неки од основних проблема саобраћајна бука, недостатак дрвећа због све веће потребе за паркинг местима или климатске промене, које су најизраженије управо у градовима.

Аларм је укључен већ годинама, али ко је и на који начин престао да одлаже овај проблем и да ради на решењу истог?

Човек по имену Јури Ратас бивши је градоначелник Талина, главног града Естоније који је још 2006. године осмислио иницијативу за награду под називом Зелена престоница Европе како би указао на проблем и са тада 15 укључених европских градова, промовисао ову идеју и радио на њеном развијању.

Иницијатива је даље представљена Европској комисији 2008. године. Чланови Европске комисије су 2010. године одлучили да пруже подршку и награда је призната. Од када је награда установљена градови се могу кандидовати, а утврђена су правила и услови који се морају испоштовати.

Комисија за Зелену престоницу Европе има 12 области који усмеравају на индикаторе заштите животне средине: 

Град који одлучи да аплицира мора у својој пријави навести акциони план са конкретним корацима како намерава да побољша стање у граду по питању одређене области заштите животне средине. Пријава се шаље на преглед жирију, чији је задатак да изврши двоструки процес процене. Уколико град прође у ужи избор, свој план представља пред жиријем, где се посебна пажња обраћа на стратегију комуницирања како би сваки корак у овом процесу достигао свој максимум.Стратегија се односи на екстерну комуникацију приликом саме имплементације

Главни циљ ове награде јесте побољшање квалитета живота у градовима, као и заштита животне средине у урбаним срединама. Још један циљ јесте да поред подстицања на квалитетнији и одрживији начин живота у градовима сам план буде дугорочан и поред тога истакне важност локалне заједнице.

Градови коју су освојили награду претходних година

2010. година – Стокхолм је град коме је ова награда први пут додељена. Издвојио се јер је имао веома ефикасне мере усмерене ка смањењу изложености становника ефектима буке, постављени су нови стандарди за чистију воду, али и нов начин одлагања отпада. Невероватних 95% становништва живи на мање од 300 метара удаљености од зеленог појаса.

Стокхолм
Извор: https://toposiguranje.rs/

2011. година – Хамбург, други по величини град у Немачкој, изборио се за Зелену престоницу Европе. Њихов акценат био је на смањењу емисија CO2 као и на одрживом јавном превозу.

Хамбург
Извор: https://www.ft.com/

2012. година – топли град у Шпанији, Виторија-Гастијез, подсећа на праву малу оазу јер је зелени појас у самом центру града, док оквире града чине шуме и планине. Изузетно висок проценат зелених јавних површина чини Виторију-Гастијез препознатљивом широм Европе.

Виторија-Гастијез
Извор: https://www.biophiliccities.org/

2013. година – француски град Нант такође је на листи добитника ове награде. Фокус овог града је на развијеној бициклистичкој инфраструктури и смањењу емисија CO2, које су испод граничних вредности.

Нант
Извор: https://www.campusfrance.org/

2014. година – Копенхаген, главни град Данске, награду је обезбедиo радом на еко-иновацијама, као и на пројекту под називом Зелена лука. Велику помоћ чине и њихови грађани који имају развијену свест да чине део решења. 

Копенхаген
Извор: https://putovanja.nomago.hr/

2015. година – један од највећих градова Велике Британије, Бристол, импресионирао је жири својим улагањем за унапређење транспорта, енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. Бристол има амбиције да постане средиште за индустрију са ниским емисијама угљеника.

Бристол
Извор: https://www.energylivenews.com/

2016. година – нама најближа Зелена престоница Европе је Љубљана. Град је доста уложио у зелене мере, садњу дрвећа, ревитализацију насипа реке Саве и измештање моторних возила из центра града. Својим примером многима је постала узор како је могуће направити одрживи град. 

Љубљана
Извор: https://www.vivatravel.rs/

2017. година – када је индустријком граду Есену у Немачкој додељена ова награда, он постаје јасан показатељ колико су зелени градови важни. Иако је овај град у прошлости био познат по експлоатацији угља, сам баланс настаје када је становништво увидело значај биодиверзитета. Овим примером показано је да је могуће да чак и јако загађени градови, попут Есена, могу постати зелени. 

2018. година – грађани Нијмегена у Холандији доста утичу на постизање циља да управо овај град постане енергетски неутралан, као и на проширење паркова у самом центру.

Нијмеген
Извор: https://www.getyourguide.com/

2019. година – Осло је незаобилазан на овој листи. Град је посвећен унапређењу пловних путева и очувању природних подручја. Градске власти промовишу коришћење електричних аутомобила.

Осло
Извор: https://www.forbes.com/

2020. година – Лисабон. Најзападнијем граду копненог дела Европе, додељена је ова награда. Фокус је било усмеравање становништва да им приоритет буде пешачење и бициклизам. Овај циљ су испунили увођењем посебних мера којима ограничавају коришћење аутомобила у центру града. Познати су по томе да имају 516 пунктова за пуњење електричних аутомобила, само у центру града. Лисабон обезбеђује и квалитетан рекреативни простор на отвореном за своје грађане.

Лисабон
Извор: https://www.petratravel.rs/

2021. година – фински град Лахти, ове година заузима место на овој листи и бива зелена престоница Европе. Након Другог светског рата, град је захватио период индустрализације. То је довело до еколошких проблема, а највећи је био еутрофикација језера Весијако. Становништво је дуго радило на побољњању стања језера. Много финансијских средстава уложено је за развој транспортног система.

Лахти
Извор: https://www.lahti.fi/

Да ли је Београд кандидат за будућу Зелену престоницу Европе?

Пре свега, Београд је једини град ван Европске уније којем је прихваћена пријава за даље учешће. Као што је горе већ поменуто, награда се додељује градовима који су уложили велике напоре како би постали одрживи и самим тим радили на заштити животне средине. 

Стање у Београду, по свему судећи није похвално и пре свега мора се направити јасан, прецизан план како желимо да изгледа наш град. Како ви видете тренутну ситуацију и постоји ли могућност да управо Београд буде следећа Зелена престонице Европе? Такође, да ли сте били у неким градовима који су понели ову награду?

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име