Mravi možda na prvi pogled ne deluju preterano interesantno, ali i pored toga imaju najrazvijeniji društveni život među insektima. U njihovim kolonijama, koje mogu da budu ogromne, svako zna svoj zadatak i svi imaju razvijen osećaj za kolektivni rad. Najstariji fosilni ostaci mrava potiču još od pre 92 milona godina. Trenutno je poznato preko 12 hiljada vrsta.
Kako su ta mala stvorenja uspela da prežive tako dugo?
Dobro se prilagođavaju različitim životnim uslovima tako da su rasprostranjeni na svim kontinentima osim na Antarktiku. Oni žive u vrlo razvijenim zajednicama – kolonijama u kojoj svaka jedinka ima svoju određenu ulogu. Kolonija može da broji nekoliko stotina do milion jedinki, a mravi te kolonije se prepoznaju po specifičnom mirisu. Organizacija rada u koloniji je vrlo slična onoj kod pčela.
U mravinjaku postoji kraljica, radnici, vojnici i mužjaci.
Kraljica je najkrupnija u koloniji. S obzirom na to da je jedina polno sposobna ženka, ona rađa ostatak kolonije, što znači da su svi u koloniji zapravo njena deca. Život kraljice zapravo počinje posle parenja ili „svadbenog plesa” kada postoje dve mogućnosti: da se vrati u matičnu koloniju ili da osnuje svoju sa „odbeglim” vojnicima. Iako kraljica živi do 15 godina, „svadbeni ples” se dešava samo jednom u životu, jer ima sposobnost čuvanja sperme, tako da je njen jedini posao da održava i širi brojnost kolonije. Iz neoplođenih jaja leže radnike i vojnike dok se mužjaci legu iz oplođenih jaja. Koliko će kraljica biti u koloniji zavisi od veličine kolonije. Može biti jedna kraljica (monoginija) ili više (poliginija).
Mužjaci su manji od kraljice. Imaju kratak životni vek jer ubrzo posle parenja uginu.
Radnici ili možda bolje reći radnice, jer su zapravo ženke, čine većinu u mravinjaku i sve poslove obavljaju same. Kolonija je sama po sebi velika. Da bi bila funkcionalna, radnici su posao podelili tako da jedan deo nabavlja hranu, drugi čisti, treći gradi i širi gnezdo itd. Svi znaju svoje zadatke i vredno ih obavljaju, ne zabušavajući.
Vojnici, kao što samo ime kaže, tu su da čuvaju i brane koloniju, a neprijatelje prepoznaju po mirisu. Lako može doći do sukoba između dve kolonije i tada kolonija koja je pobedila prisvaja „gubitnike” i primorava ih da budu njihovi robovi.
Evo još par zanimljivosti o mravima:
- Uprkos svojoj sitnoj građi mogu podići teret i do 20 puta teži od njih samih.
- Za svoju veličinu mravi su izuzetno brzi.
- Preko zime se uvuku u dublje delove kolonije i tu čekaju proleće.
- Nauka koja proučava mrave zove se mirmekologija.
- Imaju dva želuca.
- Postoje i otrovni mravi.
