Златни пиринач – спас или зло?

Тренутно 250 милиона предшколске деце пати од недостатка витамина А. Од ових 250 милиона, сваке године 250 000 до 500 000 деце ослепи, а половина ове слепе деце умре. Овај проблем је највише заступљен у Југоисточној Азији где људи масовно конзумирају пиринач који не садржи довољно бета каротена. Бета каротен је једињење, које када се вари, производи витамин А.

Крајем осамдесетих година 20. века знало се да отприлике 10% људи (од 3 милијарде који зависе од пиринча) пате од недостатка витамина А. Тада је професору по имену Инго Потрикус пало на памет да направи пиринач који ће да производи бета каротен. Иако је то тада деловало мало сулудо, сматрао је да је боље да људи уносе бета каротен кроз свакодневну исхрану него да уносе велике дозе витамина А преко суплемената. Већ 1999. Потрикус и његове колеге створили су први бета каротен пиринач преносећи гене из нарциса и бактерије. Због своје жуте боје, добио је назив „Златни пиринач”.

2001. године Бенедикт Херлин, анти-ГМО координатор организације Greenpeace, изјављује да „златни пиринач не производи довољно бета каротена” и препоручује суплементацију и обогаћивање намирница витамином А као што су шећер, брашно и маргарин. Истина, тада златни пиринач није производио довољно бета каротена да излечи недостатак витамина А. Наравно да би уравнотежена исхрана била најбоље решење, али што су породице сиромашније, њихова деца више зависе од јефтиних намирница као што је пиринач. Анти-ГМО групе су Златни пиринач приказали као финансијску превару, али је онда Потрикус изјавио да ће се Златни пиринач давати бесплатно сиромашним фармерима. Како се пиринач опрашује ветром, могуће је да дође до контаминације не-ГМО садница што је анти-ГМО активистима дало само разлог више да буду против.

Потрикус и његове колеге развили су биљке са осам пута већом количином бета каротена до 2003, а до 2005. чак 20 пута већом у односу на првобитне. Сада, када је пиринач производио много бета каротена, анти-ГМО активисти су почели да тврде да су бета каротен и витамин А опасни.

Како је то витамин А опасан?

Хипервитаминоза А може да доведе до остеопорозе, слабљења вида, губитка косе и проблема са кожом. Такође, многи каротеноиди могу да произведу друга једињења који се називају ретиноиди. Ретиноиди могу да узрокују оштећење плода и кранофацијалне абнормалности. Наводећи све ове проблеме, анти-ГМО активиста Дејвид Шуберт 2008. године говори „да би требало тражити обимна безбедносна тестирања пре увођења Златног пиринча”. Не треба заборавити да људско тело узима из бета каротена само онолико витамина А колико му је потребно па је у овом случају хипервитаминоза практично немогућа. Из овог закључујемо да до хипервитаминозе долази најчешће преко суплементације.

На Филипинима се Greenpeace залагао да се зауставе теренска испитивања Златног пиринча. Наиме, Greenpeace је подржао суплементацију витамина А и обогаћивање намирница витамином А. Сад је већ и смешно али, да је Greenpeace заиста веровао да ретиноиди узрокују оштећење плода онда никада не би подржао ове програме. По филипинском закону, бета каротен и витамин А морају бити додати шећеру, брашну и јестивом уљу пре дистрибуције. Држава је делила пилуле предшколској деци два пута годишње, а неким трудницама 28 узастопних дана.

У склопу клиничких испитивања 2008. године у Кини, научници су хранили 24 деце Златним пиринчем. Једна група деце је добијала Златни пиринач, друга група деце пилуле са бета каротеном, а трећа група је добијала спанаћ. Откривено је да једна порција Златног пиринча (скувана од 50 грама зрневља) може обезбедити 60% препоручене дневне дозе витамина А за децу. Као закључак, Златни пиринач је био једнако добар као и пилуле, а бољи од спанаћа у опскрбљивању витамином А.

Ово је Greenpeace једва дочекао и оптужио истраживаче да користе децу као лабораторијске мишеве. Нису хтели да прихвате резултате истраживања јер овај пиринач „није никада тестиран на животињама, а постоји обимна медицинска литература која показује да су ретиноиди који се могу добити из бета каротена токсични и да изазивају оштећење плода”.

На крају, 2013. Универзитет Тафтс је спровео три прегледа ових клиничких студија (два интерна и трећи екстерни). Објавили су да „су подаци добијени студијама валидирани и да нису пронађени проблеми везани за здравље и сигурност” и студија је утврдила „да једна порција тестираног производа, Златног пиринча, може да обезбеди више од 50% препоручене дневне дозе витамина А код деце, што би могло значајно да побољша здравствене исходе ако се усвоји у режим исхране”.

Анти-ГМО активисти инсистирају да су потребна истраживања у којима се показује колико витамина А пиринач губи током различитих процеса кувања или колико бета каротена губи пиринач када се складишти на различитим температурама. Опет, ако пиринач даје довољно витамина А онда је то проблем јер људи неће имати потребу да једу друге биљке па ће развијати друге врсте неухрањености. Поред свега тога, тврде да ће криминалци фалсификовати пиринач користећи жуте зачине или природно жута зрна па ће људи мислити како добијају витамин А, а у ствари га неће добијати.

Златни пиринач и даље није комерцијално доступан, иако је прошло 19 година од када је створен. Пре 5 година су анти-ГМО активисти уништили поље на којем се испитивао пиринач на Филипинима. Не желим да стајем ни на чију страну, јер нико од нас се баш не обрадује када чује „ГМО”, али чињеница је да је од почетка овог истраживања милион деце умрло, што можда не би био случај да им Greenpeace и „анти-ГМО” није стао на пут.

* У јулу 2021. године на Филипинима је званично одобрена производња златног пиринча.

Извор: https://gmorecnauke.wordpress.com/tag/zlatni-pirinac/