О златокрилој утви сигурно сте чули у народним епским песмама. Међутим, многи не знају да заиста постоји птица баш са овим називом, зоолозима позната под именом Tadorna ferruginea.
У питању је птица из породице пловки карактеристичне риђе боје која претежно настањује влажне и травнате пределе Источне Европе и Азије. Главна гнездећа подручја ове птице су околина Бајкалског језера, Монголија и западни део Кине, а како је ово миграторна врста, зими је присутна и на Индијском полуострву. Свега десетак пута виђена је на просторима наше државе и ту, осим у заточеништву, природно не обитава.
Лако је препознатљива по својим упечатљивим бојама – и код мужјака и код женки преовладава наранџасто-браон нијанса перја, уз видљиву црну обојеност у репном региону и слој зеленог перја на крилима. Претежно је ноћна животиња и може се уочити у мањим групама на тлу. Ретко се групише у велика јата, а мужјак и женка везани су једно за друго током целог живота. Гнездо прави далеко од воде, најчешће у рупи у стаблу, стени или песку.
Угроженост ове врсте варира – док је бројност европске популације у сталном паду, златокриле утве азијског континента нису угрожене и бројност им се заправо повећава. То се дешава у највећој мери због тога што будистичка религија сматра ове птице светим.
Златокрила утва веома је уважена у свету, што се може видети у претходно поменутим будистичким схватањима, али поред ове источњачке религије, овој занимљивој птици додељена су посебна имена у хинди и урду језику (језици Индије и Пакистана), као и у словенској митологији.
Извор: www.deviantart.com
Откуд златокрила утва код наших народних певача? Неки орнитолози сматрају да су епске песме управо доказ да је ова врста некада живела на територији Косова и Метохије, док други, пак, тврде да не можемо бити сигурни да су народни певачи опевали баш врсту Tadorna ferruginea. Један од њих је хрватски орнитолог Мирослав Хирц који се темељно бавио поређењем особина славне птице опеване у песмама и других врста које би заправо могле бити описане под именом „златокрила утва”.
Како Хирц сматра, у песмама и предању описана златокрила утва сама по себи не припада ниједној птици наше орнитофауне. Описи ове птице су непотпуни или, пре, измаштани и предмет су песниковог естетског доживљаја и жеље да се истакне нека необична особина или узвиси лепота птице изнад свих других.
Како он наводи, веома лако је могло доћи до забуне у самом називу, с обзиром на то да „утва” у многим словенским језицима означава патку и чест је назив и на нашим подручјима, нарочито у историјским изворима. Хирц разматра могућност да је златокрила утва наших косовских циклуса заправо најобичнија патка глувара – Anas platyrhynchos, која на крилима има слој сивог перја који се на сунцу пресијава, па може деловати као да су јој крила позлаћена.
Још једна занимљива Хирцова идеја је при анализи стихова у којима се помиње да је ова птица „наједном бела”. Овде Хирц наводи идеју да је можда у овом конкретном случају песник посматрао албино примерак ове врсте, с обзиром на то да албинизам међу птицама није ретка појава.
Многи мотиви у народним песмама су преувеличани и није искључено да је једна од најчешче опеваних птица ништа друго него дивља патка којој су приписане хиперболисане особине потекле из народне маште.
Ми не можемо знати која је тачно птица тако често описивана у нашој историји. Остаје нам да сами одлучимо да ли ћемо на ову величанствену птицу гледати као на алегорично митско биће, чиме је теоретичари књижевности сматрају. Ипак, занимљиво је прочитати и темељну и логичку анализу порекла ове животиње код наших народних певача, те вам остављам линк целог текста Мирослава Хирца.
Извори:
