Злостављање животиња – најтежи крик недужних бића

Један од највећих проблема са којима се суочавамо последњих деценија јесте злостављање животиња. У злостављање животиња спада:

• Физичко злостављање животиња
• Занемаривање животиња
• Психичко или емотивно злостављање животиња
• Сексуално злостављање животиња
• Борбе између животиња
• Напуштање животиња

У Србији је овај проблем широко распрострањен и траје већ годинама, све чешће се појављују натписи у медијима или на друштвеним мрежама о мучењу, тровању или напуштању животиња. Последње злостављање у низу забележено је у Врању где једна породица наводно годинама силује, коље и убија псе. Против ове породице поднете су две пријаве, једна 2014. године и једна ове године. Према подацима Министарства унутрашњих послова, Основно јавно тужилаштво у Врању је истакло да нема елемената кривичног дела. Како би стали на пут злостављању, организација за заштиту животиња Орка у сарадњи са Српским телеграфом поднела је Министарству правде две иницијативе за измене и допуне Кривичног закона за добробит животиња и формирање Координационог тима за спровођење прописа за добробит животиња. Шта заправо доноси прихватање ових иницијатива? Иницијативом за измену и допуну закона о добробити животиња повећали би казне за злостављање и убијање животиња од 1 до 3 године затвора, напуштање животиња би било дефинисано као кривично дело, постојала би могућност казне за покушај убијања и злостављања животиња и у случају извршеног убијања и злостављања би биле прописане мере одузимања и забране држања животиња.

Према незваничним подацима у Србији је од 2006. до 2015. године пријављено 1410 особа, оптужено је 283, осуђено је 219, а затворску казну oд тих 219 служи само 20 особа. Највећа казна коју су неки починиоци добили не прелази више од 50,000 динара. Према подацима организације за заштиту животиња Орка, од свих облика злостављања најзаступљеније је физичко злостављање са 57%, затим занемаривање са 32%, психичко злостављање са 8% и сексуално злостављање са 1%. Најчешће жртве су кућни љубимци, а судски процеси се највише покрећу због мучења и убијања паса, где су починиоци особе мушког пола у 90% случајева. Најгора убиства животиња која су се десила код нас у последњих година јесу: сакаћење, каменовање, вешање и спаљивање животиња. Ко је највише крив за овако суморну статистику и монструозна убиства недужних животиња? Сви помало. Највећу кривицу дефинитивно сноси држава зато што се овом проблематиком уопште не бави и зато што не предузима озбиљније мере за њено спречавање. Затим надлежне институције пре свега правосудни органи који за било који вид злостављања изричу благе казне, а велики део кривице сносимо и ми сами јер не пријављујемо злостављања надлежним органима. Уз државу, највећи део кривице сносе несавесни грађани који муче и убијају животиње.

Оно што представља велики проблем у овој причи јесте то што је већина грађана неинформисана и не зна коме да се обрати када жели да пријави случај злостављања животиња. Надлежне службе за ову проблематику јесу полиција и ветеринарска инспекција, као и организације за заштиту животиња (Феникс, Орка, Help Animals, Бета). Законска регулатива је као у већини случајева и овде „мртво слово на папиру“.Казне су благе и већина починиоца прође са мизерном новчаном казном. Неки добију само опомену, некима се судски процес одужи, неки остану непријављени, а неки после два или три месеца изађу из затвора. Другарица ми је недавно причала да су се у једном селу у близини Крагујевца десила два случаја убијања паса и да на то нико од надлежних није желео да реагује, што показује да и надлежни нису баш увек ажурни када је потребна помоћ.

Дешава се и да азили за псе нехумано поступају према њима. Због ових проблема изузетно је важно да држава тј. Министарство правде схвати озбиљност ситуације и да што пре у дневни ред уврсти и предлог о усвајању ове две иницијативе како бисмо спасили животиње и како би будући починиоци добили оштрије казне. Како бисмо зауставили злостављање животиња потребно је радити на константој едукацији и пријавити сваки случај злостављања надлежним органима. Надамо се да ће и држава да усвоји ове две иницијативе како би закон у пракси био што ефикаснији и како би се у јавности мало више говорило о овом проблему. Времена више нема, злостављање животиња је у пуном јеку, сваког дана се деси неки вид насиља, а да бисмо помогли животињама можемо подржати петицију, поделити је на друштвеним мрежама и позвати грађане да је потпишу и мало се информишу о правима када је насиље над животињама у питању на следећим линковима:
www.orca.rs
www.pravnazastitazivotinja.com

П.С. – „Величина и морални напредак народа може се мерити по томе како поступају са животињама!“                                                                                        

Махатма Ганди