26. јануар – Светски дан образовања о заштити животне средине

Прва Конференција УН о животној средини одржана у Стокхолму 1972. године била је замајац који је покренуо друштво на глобалном нивоу да делује у правцу мењања свести о стању у животној средини, о начину коришћења ресурса, загађивању и његовим последицама и потреби да се спречи даље деградирање животне средине. На овој конференцији је усвојена декларација којом се наглашава потреба за образовањем о заштити животне средине. Три године касније, од 13. до 22. октобра, Београд је у оквиру програма Уједињених нација угостио представнике седамдесетак држава на Међународном семинару о образовању о заштити животне средине. Као резултат овог семинара објављена је „Београдска повеља“, документ који поставља циљеве и основне смернице програма образовања о животној средини на глобалном нивоу.

Овај догађај је изазвао велика очекивања у свету, међутим тек осамдесетих година, када се Америка укључила осетио се помак. Уследиле су бројне иницијативе, директиве и међународни уговори којима се питање заштите животне средине ставља у обавезујуће оквире. Осим тога, континуирано расте свест и забринутост за стање у животној средини. Људи су осетили потребу да буду информисани, свесни и образовани по овом питању. Почеле су се спроводити разне акције широм света које доприносе смањењу загађења, уштеди енергије и чувању ресурса.  

На иницијативу Уједињених нација, након београдског Семинара, успостављен је 26. јануар као Светски дан образовања о заштити животне средине. Циљ обележавања овог датума је указивање на еколошке проблеме на свим нивоима и позив грађанима и владама да заједно раде на подизању свести о потреби очувања и заштите животне средине.

Шта подразумева образовање о заштити животне средине? Оно подразумева познавање природних и друштвених наука потребних за разумевање и решавање еколошких изазова, али и формирање новог система вредности човека у односу на природу и окружење, заснованог на редефинисаним моралним принципима.

Главни циљ еколошког образовања је научити људе да у интересу свог опстанка морају поштовати законе и захтеве природе, а она ће им богато узвратити. Не будемо ли почели да поштујемо те захтеве и не само поштујемо, него стављамо испред профита, бићемо на великом губитку. Важно је бити свестан еколошке штете коју је претрпела наша планета, али још је важније схватити да је промена могућа. Неопходно је научити сваког човека да и мале акције имају позитиван утицај на животну средину, и да тај утицај најчешће није мали колико они мисле.

Образовање о заштити животне средине пропагира свест, знање, вредности, ставове и вештине у сваком појединцу. Учи га да поштује околину кроз сарадњу у решавању еколошких проблема на локалном, националном и међународном нивоу, да размишља о представљању и решавању еколошких проблема са којима се сусреће у свом окружењу, али и да буде свестан проблема који се јављају у удаљеним местима и да разуме да су то и његови проблеми због повезаности свих система на Земљи.

Еколошко образовање се ослања на критичко мишљење, конструктивно и креативно решавање проблема и ефикасно доношење одлука и учи нас да проблемима приступимо са више различитих страна да би сагледали ширу слику.

Потребно је ускладити све интеракције између човека и животне средине са принципима одрживог развоја што ће омогућити да данас имамо квалитетан живот у природном окружењу, али и да се такво окружење сачува за будуће генерације. Иако ми не знамо какве ће бити потребе будућих генерација, јер ће већ деца која се данас рађају одрастати у свету веома другачијем од оног у коме ми данас живимо, знамо да ће недостатак ресурса и загађење значајно утицати на њихове могућности.

У Повељи се наглашава да је човек творац свог окружења у шта улаже своје интелектуалне, моралне, друштвене и духовне снаге. У дугој еволуцији људске расе на овој планети, захваљујући убрзаном развоју науке створене су разне предности којима је човек унапредио своје постојање, али у случајевима погрешног или немарног поступања направљена је огромна штета како самом човеку тако и његовом окружењу. Већ сада видимо да су се умножили докази о штетама које је човек направио природи у многим деловима планете: постоји опасан ниво загађења ваздуха, воде,  земљишта што је утицало и на жива бића и нарушило еколошку равнотежу, довело до исцрпљивања ресурса и озбиљних штетних утицаја на физичко, ментално и социјално стање човека.

Повеља даље каже да су људи погон друштвеног напретка, стварају друштвено богатство, развијају науку и технологију и стално трансформишу животну средину. Достигли смо тренутак у историји када морамо обликовати наше акције широм света, тако да оне немају негативни утицај на околину. Незнање и равнодушност може изазвати огромну и непоправљиву штету животној средини од које зависе наши животи и добробит. Насупрот томе, са мало већим знањем и мудријим акцијама можемо постићи за себе и своје потомство бољи живот у здравом и лепом окружењу.

Један од начина да учите о заштити животне средине је управо праћење ЕкоБлога, где се, као што можете видети, група ентузијаста труди да вам приближи најразличитије теме из ове области.