Да бисмо се упознали са појмом „агробиодиверзитет“ потребно је да знамо и шта значи реч „биодиверзитет“. Често можемо чути да је биодиверзитет веома важан део екосистема и да би се без биодиверзитета многи процеси у природи зауставили. Биодиверзитет заправо представља сву разноврсност биљака, животиња и микроорганизама на неком простору и њихову међусобну интеракцију.
Агробиодиверзитет такође представља разноврсност живог света, с тим што се у овом случају ради искључиво о организмима који учествују у ланцу производње хране. Агробиодиверзитет је настао делом људском активношћу, односно развојем пољопривреде, а делом природним процесима. Најважнији ресурс на којем се обавља највећи део ових активности јесте земљиште и за пољопривреду оно представља најзначајнији фактор у производњи.
Интензивном пољопривредом и непоштовањем мера којима се налаже очување разноврсности живог света, многе земље, а међу њима и Србија, сусрећу се са великим проблемима у производњи хране. Проблеми о којима се све више говори су неконтролисана примена пестицида, гајење биљака у монокултури (гајење исте биљне врсте на истом станишту дужи низ година), паљење жетвених остатака, неодговорна примена минералних ђубрива итд.
Један од примера негативног утицаја човека на природу је Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“ у Војводини. Овај резерват је крајем 17. века представљао равничарски предео са богатим биодиверзитетом, који је био коришћен у пољопривредне сврхе. Непромишљеним деловањем човека, првенствено сечом шума, затим забраном испаше стоке, дошло је до наношења песка под утицајем јаких ветрова на пољопривредна станишта чиме се смањила могућност његовог коришћења.
Извор: https://vidisrbiju.rs/
Од 2002. године, када је Делиблатска пешчара проглашена Специјалним резерватом природе, тежи се да се уз одређену примену агроеколошких мера очувају природне одлике резервата, али и да се омогући пољопривредним произвођачима да део тог земљишта искористе. Сматра се да ће се уз високу разноврсност земљиног покривача и примену пољопривредних мера омогућити потенцијал за повећање биодиверзитета.
Данас, када је проблем интензивне пољопривреде све већи, једно од решења које нам природа нуди, јесте одржавање разноврсности живог света. Разноврсност микроорганизама у земљишту је значајна због њихове улоге у разлагању органске материје, а делују и као стимулатори раста биљака стварањем одређених фитохормона. Очувању разноврсности микроорганизама можемо допринети смањивањем употребе пестицида, принципима органске пољопривреде, коришћењем легуминоза (биљака из породице махунарки: грашак, боранија…) које обогаћују земљиште азотом живећи у симбиози са бактеријама.
За очување агробиодиверзитета важно је одржавати разноврсност биљака на истом станишту. Због тога су веома важне мере: примена плодореда (смена биљних врста у времену и простору), здруживање усева (гајење најмање две врсте на истом простору нпр. кукуруз и пасуљ), агро-шумарство, покровни усеви (нпр. црвена детелина која представља добро зеленишно ђубриво).
Сведоци смо немара којима човек све више утиче на природу, али и на пољопривреду. Недовољна обученост пољопривредника, неправилно коришћење агроеколошких мера, борба за што већим приносима без освртања на последице, само су једни од разлога о којима треба причати и отварати нова врата ка новим решењима.
Амерички еколог Лавџој је 1980. године рекао: „Биодиверзитет се може упоредити са огромном библиотеком, у којој су књиге написане на различитим језицима, које још увек нису прочитане и које чекају да њихов садржај буде одгонетнут. У тим непрочитаним и делимично прочитаним делима крију се решења опстанка човечанства.“
