У последње време, појам „биогорива“ често се помиње када је реч о очувању и заштити животне средине. О биогоривима ћемо говорити као о течним горивима биолошког порекла, која су алтернатива фосилним горивима, а чија енергија се првенствено користи у саобраћају.
У прошлом веку се јавља интензивно интересовање за ова горива, па тада почиње и њихов развој, иако су постојала и раније. До данас су развијене четири генерације биогорива, које се разликују по сировини од које се производе, а свака следећа развијена је као одговор на недостатке претходне генерације.
Прву генерацију чине биогорива на бази биљака богатих шећерима, скробом и биљних уља: шећерна репа, кукуруз, кромпир, јечам, биљке уљарице. ове сировине су уједно и сировине у исхрани људи и животиња, а како бројност популације на Земљи расте, ова биогорива се потискују са циљем да се сачува храна за човечанство.
Друга генерација биогорива користи сировине које се не користе у исхрани. Гаје се одређени енергетски усеви и брзорастуће шуме, које обезбеђују сировина за биогорива, али угрожавају биодиверзитет, заузимају велике површине, захтевају одређене количине воде и примене различитих пестицида. Све су то проблеми који су довели до разввоја наредних генерација биогорива.
Данас говоримо о последње две: трећој и четвртој генерацији, које користе алге као сировине.
Алге у процесу фотосинтезе светлосну енергију сунца преводе у хемијску енергију на којој су заснована биогорива треће и четврте генерације. Хемијска енергија је енергија садржана у једном атому, или у везама између атома у молекулу. Представља меру капацитета неке супстанце да се трансформише у неку другу, у хемијским реакцијама.
Гориво пореклом из алги има далеко већи принос по јединици површине у односу на горива претходних генерација. На пример принос алги на 1 ha износи око 8000 kg уља, на истој површини принос кукуруза је 800 kg. Принос алги одређен је количином масти (липида) коју садрже.
Ови фотосинтетички организми могу се гајити у вештачким језерима, рибњацима или отвореним и затвореним базенима и не захтевају посебне третмане током узгоја.
Алге, као сировине за биогорива, су доста разноврсне, по количини масти (липида) и брзини развоја организма (дужине трајања животног циклуса). Принос који остварују алге је висок, нарочито у односу на биљке, а брз развој алги омогућава сталне приносе. Међутим, брзорастуће алге садрже мале количине липида, а оне са већим количинама липида захтевају дужи временски период развоја. Из ових разлога, коришћење чистих алги као сировина за производњу треће генерације биогорива има негативну страну – високе цене – зато је развијена четврта генерација биогорива.
Четврта генерација биогорива као сировине користи метаболички или генетички модификоване алге. Метаболичка модификација подразумева излагање алги стресним условима како би интензивирале метаболичке процесе, а генетичком модификацијом мењају се гени у сврху промене њихове функције. Данас је наука у великој мери усмерена ка истраживању учинка различитих технологија које имају за циљ да убрзају раст биомасе алги или повећају количину липида у њима. Тиме би се обезбедиле веће количине сировина за биогорива ове генерације.
Модификацијом алги, биогорива постају економски исплатива, а тиме се њихова производња и коришћење комерцијализују. Модификација омогућава јефтинију производњу веће количине биомасе из алги, чиме се решава проблем треће генерације биогорива.
У ери технологије и науке, ишчекујемо одговоре на питање: „Које врсте алги и које технологије дају највеће приносе који би били коришћени за добијање комерцијалног биогорива?”
Шта ви мислите, да ли су биогорива на бази алги наша будућност?
Извори:
https://libertasnova.wordpress.com/
https://www.power-technology.com/
https://www.etipbioenergy.eu/value-chains/
