Иза седам брда, иза седам гора живи једна породица – Vampyrellidae. Њу чине различити рођаци, односно различите врсте које имају нешто заједничко са вампирима – траже жртве и исисавају живот из њих. Међутим, старији су од Дракуле и за разлику од њега ово су вампири који заиста постоје. Иако су негативци, Vampyrellidae су јединствени, цењени и запажени организми од стране научника, нарочито јер су као нападачи много мањи од својих жртава, и приписујемо им несвакидашњу спретност и вештину.
Главни ликови ове приче, страшни вампири, лопови и предатори су заправо једноћелијске алге – једна од најједноставнијих група живих бића на планети.
Амебе вампири су први пут описани 1865. године, од стране руског научника – Лав Семјоновича Ценковског (Лев Семёнович Ценковский). Леон је открио једноћелијску амебу црвенкасте боје која се прибија уз алге и исисава њихов телесни садржај уносећи га у своје тело, док нападнуте алге оставља празне. Због овог начина екстракције садржаја, који је научника подсетио на бајке о трансилванијским вампирима који заривајући зубе у жртву исисавају њену крв, амебе су добиле име – Vampyrella. Каснијим открићем више врста сличних амеба, Vampyrella је постао један од родова унутар породице Vampyrellidae.
Осим алги, жртве амеба вампира су гљиве и вишећелијске животиње – нематоде (ваљкасти црви). Научници су се дуго питали на који начин ове амебе успевају да допру до унутрашњости другог организма, односно како успевају да пробију ћелију другог организма. Иако немају очњаке, установљено је да амеба вампири помоћу сета ензима разарају ћелију, правећи ситне рупе, кроз које исисавају унутрашњи садржај другог организма – заиста јесу вампири.
Поред бројних истраживања која су помогла при описивању овог механизма исхране амеба, нарочито је интересантно истраживање научнице палеобиологије, Сузане Портер (Susannah Porter). Проучавајући фосиле еукариота, Портер је уочила ситне перфорације (рупице) које je, како она сматра, направила амеба вампир. Захваљујући овом раду установљено је да су амеба вампири стари око 740 милиона година.
Након процеса отимања туђег ћелијског садржаја – уноса хране, амеба вампири прелазе у стање мировања формирајући чврст зид око себе – цисту. Током ове фазе, амеба се не креће и не напада друге организме, већ само вари усвојену храну и спрема се за деобу (проста деоба, митоза). Након завршеног варења, циста се отвара и њу напуштају сада два вампира. Ову фазу описао је научник Себастиан Хес (Sebastian Hess), који је такође утврдио да је просечно време за узимање хране неколико минута, док се варење одиграва до два дана. Хес је себи поставио нови циљ истраживања – конкретна идентификација ензима који амеба вампирима омогућавају исхрану. Ово откриће биће нарочито од користи компанијама које се баве производњом биогорива.
Научник Сидрик Берни (Cédric Berney) и његов тим сакупљали су узорке широм света, из бракичних (стајаћих, слатководних) и сланих вода. Проучавајући узорке открили су нове врсте амеба вампира и закључили да су ови организми распрострањени широм планете Земље (космополити).
Дакле, да поновимо градиво:
Амеба вампири постоје већ сигурно 740 милиона година.
Храбри су и великог апетита – нападају плен много већи од њих.
Лукави су – нежно се прибијају уз жртву својим телом а онда откривају своје оружје и узимају све пред собом.
Не можете да се сакријете јер су свуда око нас.
И за крај, њихово умеће. Под микроскопом наступају: Vampyrella lateritia и Leptophrys vorax.
