У Србији, нажалост, не постоји организовано решење за проблем комуналног отпада. Производ тога су дивље депоније које су постале епидемија. Према подацима Агенције за заштиту животне средине из 2015. године, у Србији постоји 2.300 дивљих депонија. У овој анализи није учествовало 48 општина (од укупно 145) и самим тим податке о дивљим депонијама на њиховој територији немамо. Према наводима бившег министра заштите животне средине, Горана Тривана, из 2019. године, постоји око 4.500 дивљих депонија у нашој земљи. Све ово указује да постоји могућност да је стваран број већи. Deutsche Welle (DW) је анализирао податке о карактеристикама дивљих депонија путем мобилне апликације „Уклони дивљу депонију” и установио да се на југу Србије углавном налазе мале депоније. На простору Срема, Бачке и Баната се налазе депоније које се простиру на површини од десетак квадратних километара у просеку. Додају, такође, да се свака четврта депонија налази у близини река или насеља, чиме је директно угрожен живот људи.
Већина депонија на које одлази прикупљени отпад у Србији не задовољава санитарне стандарде, за BBC на српском потврђује Агенција за заштиту животне средине. Иако се ове депоније налазе на земљишту које је у власништву Републике Србије, чак 70 одсто њих није предвиђено просторно-планским документима и немају урађену студију о процени утицаја на животну средину, нити потребне дозволе.
Као одговор на овај растући проблем, направљена је апликација преко које грађани могу да пријаве дивље депоније. Апликација слична апликацији „Уклони дивљу депонију” постоји од раније, а настала је из пројекта у којем се грађани Смедерева охрабрују да активно учествују у управљању отпадом. У оквиру пројекта „Проширење мреже прикупљања отпада” на територији града Смедерева, удружење грађана Проток 21 осмислило је апликацију за мапирање дивљих депонија. Убрзо се идеја проширила на целу Србију.
„Апликација је један модеран и практичан алат, који служи да повеже грађане који увиђају проблем у свом окружењу са надлежним, односно одговорним институцијама. На средини те везе је организација цивилног друштва, као што би и требало да буде, јер грађани путем организовања могу лакше да испуне своја права него кад појединачно наступају”, каже за РТС др Бранислав Тодоровић из удружења Проток 21.
Симболично, на Дан планете Земље (22. април), Агенција за заштиту животне средине и Програм Уједињених нација за развој (UNDP) у сарадњи са Министарством животне средине покренули су апликацију „Уклони дивљу депонију”. Апликација је израђена у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене” који спроводи Министарство заштите животне средине заједно са Програмом Уједињених нација за развој под покровитељством Глобалног фонда за животну средину (WWF). Ова апликација омогућава корисницима да фотографишу дивљу депонију и уз кратак опис пошаљу пријаву која ће бити регистрована у бази Агенције за заштиту животне средине. Такође је важно напоменути да су пријаве анонимне и да им је број неограничен. Прослеђене информације се прво проверавају, а касније постају доступне на мапи којој се може приступити у оквиру апликације. Моћи ће да се прати и да ли је депонија уклоњена, али и број пријављених дивљих депонија. Прикупљени подаци ће у року од два дана бити доступни и јединицама локалних самоуправа које ће моћи да реагују и уклоне отпад са дивљих депонија. Локалне самоуправе већ уклањају дивље депоније, али на преко 90 одсто очишћених локација се депоновање отпада поново практикује, што указује на потребу промене начина управљања отпадом.
Дивље депоније су решив проблем онолико колико се ми ангажујемо. Превасходно преиспитивањем наших навика али и реаговањем и ургирањем на промену од оних који их праве. Трагање за одрживијим начином складиштења и регулисања отпада је оно за шта надлежне институције треба да нађу одговор.
Апликацију за кориснике Андроид оперативног система можете пронаћи овде.
