Арктички вунасти мољац (Gynaephora groenlandica) је мали припадник реда лептира (Lepidoptera) који насељава сам север Канаде, Гренланд и оствро Врангел у Русији. Ларве су препознатљивог изгледа, са густим и меканим длачицама које су најчешће браон боје и налазе се свуда по телу. Адулти (одрасле јединке) такође имају длачице по телу, сивкасте су боје и немају никакве структуре за храњење, што заправо значи да се они и не хране. Ларве су те које праве резерве хране, а адулти преживљавају док те резерве не потроше. Управо због овога адултне форме живе само око две недеље и за то време се паре и женке полажу јаја. Сезона парења им је крајем пролећа и почетком лета.
Oви мољци живе у станишту које одликују јако ниске температуре током скоро читаве године, као и веома мали број биљних врста које могу да преживе у тим екстремним условима (што је важно за мољце јер су биљоједи). Животни циклус аркитчког вунастог мољца је, насупрот животном веку адулта, веома дуг и у просеку траје око седам година. Из јаја се излеже ларва (гусеница), којој је за животне активности и исхрану потребна температура од 15 до 30°C. Ове температуре се достижу само у летњем периоду, а остатак године гусенице проводе мирујући, док се на изузетно ниским температурама чак и леде. Када наступи погодан период за исхрану и развиће гусеница, животни циклус се одвија, а по паду температуре се зауставља. Коначнно, након отприлике седам година развића и прекида, животни циклус се комплетира, формира се лутка, а од ње убрзо и адулт. На овом путу развића, гусенице се суочавају са додатним потешкоћама, попут предатора. Чак око 75% гусеница убију предатори (муве, паразитске осе). Адулти, као што сам већ напоменула, живе веома кратко и за то време женке полажу јаја из којих се јако брзо излеже ларва, која је заправо једини ступањ отпоран на хладноћу.
Јасно је да је предност живота у оваквим стаништима мања компетиција за храну и животни простор. Чини се, међутим, да овакав начин живота има много више мана него предности.
Арктички вунасти мољац је успео да развије бројне адаптације које му ипак омогућавају живот у негостољубивим условима. У наредном делу текста ћу представити неке од њих.
Исхрана већим бројем биљних врста – с обзиром на кратак период када је исхрана могућа и мали број биљних врста које насељавају хладна станишта, гусенице вунастог мољца не смеју бити „избирљиве“ кад је у питању исхрана. Штавише, оне најчешће почињу да се хране биљком која им је најближа кад се излегну из јаја. Младе биљке су хранљивије, али њихов проналазак укључује већи губитак ресурса, па се гусенице хране свим лако доступним биљним врстама. Обично тек након седам година успеју да „сакупе“ ресурсе за стварање лутке и адулта.
Стварање криопротектаната – криопротектанти су једињења која се гомилају у крви и ткивима неких животиња и спречавају да се формирају кристалићи леда у мембранама ћелија и митохондрија. Они ларвама вунастог мољца омгућавају да преживе изузетно ниске температуре, па тако чак и када се заледе споља не долази до мржњења крви и пуцања мембрана. Захваљујући овим једињењима, гусенице се леде у просеку седам пута током читавог ларвалног стадијума, а ипак успевају да заврше животни циклус.
Хете – по целој површини тела гусенице имају хете (длачице) које омогућавају да се што мање топлоте одаје преко површине тела.
Грејање на сунцу – гусенице показују и понашајне адаптације, па тако често траже камен на којем се смештају у најтоплијем делу дана и тако се греју. С обзиром на то да се камење јако брзо греје, гусенице овако могу да нагомилају топлоту и достигну температуру и до 20°C вишу од спољашње.
Стварање хибернакулума – хибернакулум је свиленкаста структура коју ларве овог мољца стварају пред период мировања када су температуре ниске и нема вегетације. Најчешће се хибернакулум налази између камења и пружа заштиту и скривено место за мировање.
На примеру овог малог мољца видимо како су животиње у стању да створе читав спектар адаптација, морфолошких, физиолошких и понашајних, и тако настане и најнегостољубивија подручја наше планете.
Уколико желите да чујете још занимљивих информација о арктичком вунастом мољцу, али и уопштено о животу у хладним стаништима топло препоручујем документарну серију „Замрзнута планета” (енг. Frozen planet).
Извори:
https://alchetron.com/Gynaephora-groenlandica
https://explorer.natureserve.org/Taxon/ELEMENT_GLOBAL.2.862864/Gynaephora_groenlandica
Bennett, V. A., Lee, R. E., Nauman, J. S., & Kukal, O. (2003). Selection of overwintering microhabitats used by the Arctic woollybear caterpillar, Gynaephora groenlandica. Cryoletters, 24(3), 191-200.
