Ако пратите Премијер лигу, а уз то сте и заинтересовани за животну средину, обрадоваће вас вест да фудбалски клубови, осим бодова на табели, покушавају да освоје и по који еколошки бод. Тренутно стање у врху табеле је: Арсенал, Манчестер сити, Манчестер јунајтед и Тотенхем. Фудбалски клубови Лестер, Саутемптон, Кристал палас и Вотфорд су најслабије пласирани по еколошким критеријумима.
Истраживање на које се ослања ова табела извршио је Ендру Велфли из Центра за истраживање климатских промена Tindal на Универзитету у Манчестеру, у сарадњи са BBC Sport.
У склопу истраживања од клубова су тражене информације о коришћењу чисте енергије, енергетској ефикасности, ефикасности у потрошњи воде, иницијативама за одрживи транспорт, смањењу пластике за једнократну употребу, управљању отпадом, понуди веганске хране и сл.
Затим су фудбалски клубови бодовани на основу тога да ли спроводе иницијативе за унапређење еколошких перформанси на стадионима, у канцеларијама и на терену.
Како је показало истраживање, Арсенал је прешао на струју из обновљивих извора 2017. године, заменио је пластичне сламке папирним и дрвеним, рециклира 90% отпада који се направи на дан утакмице, има систем за поновно коришћење воде за наводњавање, а има и неколико веганских јела на менију.
Манчестер сити има бициклистички паркинг и пуњаче за електричне аутомобиле на стадиону. Захваљујући минимизирању отпада и рециклирању, уопште не шаље отпад на депоније. Увођење чаша за пиво за вишекратну употребу омогућило је да се замени 29.000 чаша за једнократну употребу на свакој утакмици код куће. Такође, смањили су и потрошњу воде за 83% захваљујући коришћењу кишнице.
Ово истраживање је показало да Манчестер јунајтед води политику куповине сертификоване зелене енегије за све своје објекте и подржава шему „Бициклом на посао” за запослене којом се смањују трошкови куповине бицикла и опреме. Тај клуб све што се не рециклира користи за производњу енергије док отпад од хране компостира.
Клуб Тотенхем, који 10% енергије у тренинг центру производи на лицу места из обновљвих извора, поене је добио и за „зелени кров” који омогућава скупљање и поновно коришћење кишнице. Тај клуб се обавезао да ће радити на подизању свести о заштити животне средине и део свог сајта је посветио својим и активностима других на том плану.
Центар Tindal се иначе бавииспитивањем одрживости великих догађаја, укључујући концерте, фестивале, Олимпијаду и Светски куп, и у склопу тих истраживања урадио је „табелу лиге одрживости”.
„Бавимо се тим питањем јер су одрживост и отисак емисије гасова са ефектима стаклене баште на великим догађајима и спортским такмичењима, попут фудбалских, заиста значајни, а то не привлачи увек адекватну пажњу”, рекао је Велфли за Euractiv.
Клер Пул, наручилац истраживања и директорка Спортског позитивног самита, иницијативе која треба да окупи организаторе спортских догађаја и еколошке организације како би истражили начине за потенцијалну сарадњу, похвалила је извештај јер указује на позитивно деловање фудбалских клубова. Она је истакла да је важно да клубови размењују информације о активностима на плану заштите животне средине додајући да сваки клуб има амбицију да уради више.
„Идеално би било да постоје организације са „треће стране” које анализирају еколошке ефекте фудбала, рангирају клубове, указују шта је добро, а чега се треба стидети”, рекао је Велфли.
„Фудбал је велики сектор чији утицаји долазе са стадиона, од путовања, навијача, хране… и у сваком од тих бизниса постоје могућности за смањење штете по животну средину”, закључио је Велфли.
Много је начина на који фудбал може да помогне у борби против климатских промена и о томе треба више говорити да би се талас промена са клубова раширио, како на спортисте, тако и на навијаче. Важно је да се јасно истакне да је заштита животне средине тема за свакога и у сваком тренутку, да начин на који навијамо за свој клуб такође може бити „еко” ако само мало променимо навике. Не заборавите да се сваки утицај рачуна, на нама је да се потрудимо да збир позитивних утицаја буде већи од збира негативних.
Извор: Euractiv.com
