Да ли сте се некад запитали који обновљив извор енергије је еколошки прихватљив, најдоступнији и најјефтинији? Испоставља се да је одговор на то питање биомаса.
Биомаса јесте жива или донедавно жива материја биљног или животињског порекла. Она је обновљив, односно алтернативни извор енергије, за који се сматра да је ово најстарији, али и најекономичнији.
Биомаса се може добити из:
- пољопривредног отпада (стајско ђубриво и остаци пољопривредних култура – слама),
- гајеног енергетског биља (уљана репица, шећерна трска, конопља),
- комуналног отпада (биоразградиви кућни отпад и баштенски отпад),
- индустријског отпада (кланице и отпад из прехрамбене индустрије),
- отпадних вода (муљ из колектора).
Биомаса се може поделити на дрвну, недрвну или биљну и органску односно животињску биомасу. У дрвну биомасу спадају отпаци од сече шума као и брзорастуће дрвеће намењено за те сврхе. У недрвну односно биљну спадају разне траве па чак и алге, а у животињску биомасу могу спадати и отпаци из кланица и прехрамбене индустрије.
Према агрегатном стању, у зависности од добијеног продукта , разликују се: чврста, течна и гасовита биомаса.
- Чврста биомаса садржи остатке пољопривредне производње и шумарства, биљну масу брзорастућих биљака, а пре свега брзорастућих шума, биоразградив део комуналног отпада, остатке из дрвнопрерађивачке индустрије и друго.
- Под течном биомасом подразумевају се биљна уља, биодизел и биоетанол. Употребом биодизела смањује се емисија угљоводоника за 67% као и ефекат стаклене баште за 86%.
- Гасовиту биомасу представља биогас произведен од пољопривредног отпада (стајњаци), других отпадних материја или енергетских биљака (траве и кукуруза). Гасовиту, па и течну, биомасу, представљају и продукти гасификације, односно пиролизе чврсте биомасе.
Применом савремених технолошких процедура, термалном, хемијском, биохемијском и електрохемијском конверзијом омогућава се директно ослобађање енергије, у виду топлотне или електричне енергије. Претварањем биомасе у други облик подразумева добијање најважнијих производа биомасе, а то су биогорива (биоетанол, биодизел и биогас). Последњих година биодизелу се придодаје нарочита пажња.
- Термалном конверзијом претварамо биомасу у квалитетније и практичније гориво. Неки од тих процеса су пиролиза, гасификација и торефакција. Овим поступцима биомасу преводимо и у електричну и топлотну енергију.
- Хемијском конверзијом биомаса се претвара у гориво погодније за складиштење и транспорт, а и овим поступцима се може превести у неке робне (потрошне) хемикалије.
- Биохемијском конверзијом биомаса се претвара у компост или се из ње добија метан помоћу анаеробне дигестије.
- Електрохемијском конверзијом биомаса се такође претвара у електричну енергију уз помоћу електрохемијске оксидације материјала. Конкретан пример можете прочитати овде.
Једна од главних предности биомасе у односу на необновљиве изворе енергије, јесте та што не садржи токсичнегасовите продукте (сумпор, тешки метали) који се емитују у процесу сагоревања. При коришћењу биомасе емисија угљен-диоксида је заиста занемарљива, с обзиром на то да је количина емитованог угљен-диоксида приликом сагоревања једнака количини апсорбованог током животног циклуса биљке. Због тога се сматра карбон неутралним горивом. Такође, биомаса се може користити у континуитету за разлику од енергије сунца и ветра.
Али биомаса ипак може допринети негативном утицају на животну средину. То се догађа када се поремети равнотежа сече и сађења шума брзорастућих дрвећа. Такође, постоје ипак неки продукти сагоревања који су загађујуће материје и представљају загађење, попут органских испарљивих супстанци и суспендованих честица. Ово загађење може се чак сматрати и занемарљивим у поређењу са необновљивим изворима енергије.
Какво је стање у Србији?
Биомаса представља значајан енергетски потенцијал Републике Србије. Потенцијал биомасе учествује у укупном потенцијалу обновљивих извора енергије са 61%. Од овог потенцијала највећи део чине потенцијал дрвне биомасе и потенцијал пољопривредне биомасе (остаци у ратарству, сточарству, воћарству, виноградарству и примарној преради воћа).
Потенцијал биомасе је расположив на целој територији Републике Србије. Дрвна биомаса се највећим делом налази на подручју централне Србије, а пољопривредна биомаса на подручју АП Војводине. Међутим, док је степен коришћења потенцијала дрвне (шумске) биомасе релативно висок (66,7%), потенцијал пољопривредне биомасе се незнатно користи (око 2%), док се потенцијал биоразградивог комуналног отпада уопште не користи.
У Србији тренутно постоји 6 постројења за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије која користе биомасу као гориво. У шабачкој топлани користи се дрвна биомаса (отпаци од сеча), а у Сремској Митровици користе се сунцокретове љуске.
Цена технологија којима се обезбеђује обновљива енергија је у сталном паду, и обновљиви извори постају конкурентни фосилним горивима. Поред умањења ризика од климатских промена, смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, инвестиције у обновљиве изворе отварају нова радна места, подстичу економски раст и побољшавају енергетску сигурност.
И ми имамо доступну биомасу у виду пелета и брикета за ложење, и кад боље размислимо она је свуда око нас. Најлакше је можемо искористити за компостирање. Ово су неки од начина како ми као појединци можемо допринети коришћењу обновљивих извора енергије. Имамо велики потенцијал за коришћење биомасе и не би требало да игноришемо ту чињеницу и да палимо стрњике после жетве, јер и то је биомаса.
Време је да размислимо шта ће бити када потрошимо ресурсе?