Медији у последње време имају и чему лепом да се посвете – испратили су прву, другу и трећу недељу, а затим и првих месец дана без употребе угља у Великој Британији. Угаљ је у Британији коришћен за добијање енергије од самог почетка Индустријске револуције, од 1882. године када је у овој држави отворена прва термоелектрана.
Овај помак је значајан за британску стратегију која за циљ поставља снабдевање електричном енергијом без емисија угљен-диоксида у атмосферу до 2025. године. Међутим, потребно је још времена, рада и труда да се до овог циља стигне, првенствено због изражене употребе гаса – 46% електричне енергије у првој недељи без угља пореклом је од природног гаса, што такође емитује угљен-диоксид, али у мањој мери.
Британија је у процесу преласка на обновљиве изворе енергије, при чему тренутно највише електричне енергије добијају из нуклеарних електрана, које су укупном енергетском билансу прве недеље без угља допринеле са чак 21%.
Британци су имали и среће са временским условима, јер су претходни месеци били обележени сунчаним временом без много облака. Штавише, пролеће 2020. године било је пролеће са највише сунчаних сати од 1948. године. Четрнаестог маја, током друге недеље без угља, чак четвртина укупне енергије у Британији била је пореклом од Сунца. Велики потенцијал је уочен и када је у питању енергија ветра, с обзиром на географски положај ове острвске земље.
Резултат? 2019. годину обележила је лепа вест – половина укупне количине енергије била је пореклом од извора који не емитују велике количине угљен-диоксида (тзв.low carbon извори).
Након преласка на изворе енергије који не емитују угљен-диоксид, следећи логичан корак за Британију јесте постепени прелазак економије на модел који подразумева минималне емисије, а затим и њихово потпуно одсуство.
Што се тиче угљеничног отиска, он је из године у годину све мањи, а фебруар 2020. био је месец са најмање емитованог угљен-диоксида у Британији откако се емисије прате. У тренутку писања овог текста, британске електране нису виделе угаљ већ 54 дана. Новије податке о трајању британске фазе без угља и томе како се угљенични отисак ове земље мењао кроз време можете пронаћи овде.
Па, да ли је Велика Британија на путу да победи у игри у којој смо се, иако нерадо, сви нашли? Време ће показати, а до тада би требало да мало погледамо и себе и размислимо о ономе што као појединци можемо да учинимо.
Верујте ми, можемо много.
