Иако можда на први поглед не делују тако, већ се чине одбојним по изгледу и мирисима, баре и мочваре представљају прелепе екосистеме и дом великом и разноликом броју бића. Један од најлепших примера становника ових подручја су свакако чапље.
Постоји велики број врста чапљи које се разликују по величини и боји перја и насељавају све делове света осим Антарктика.
Чапље због својих дугих ногу припадају реду родарица (Ciconiiformes), прсти на ногама су им спојени кожицом која им олакшава кретање кроз воду и спречава пропадање кроз муљ. Ове птице одликују дугачак врат и кљун, захваљујући којима током лова чапља остаје сува. За разлику од неких врста птица, чапље не хватају свој плен у кљун већ га пробадају њиме. Поседују одличан вид, имају више рецептора боја од човека, што им омогућава да виде и најмања кретања под водом. Ове птице лове саме, на тај начин нема ризика да би друга птица могла да уплаши плен или узбурка воду и муљ, што би отежало лов.
Распон крила ове птице може бити и до два пута већи од величине њеног тела. Лете на великим висинама, са савијеним вратом и главом повученим уназад. Лет је врло грациозан и спор, готово као да клизе кроз ваздух, а на тај начин чувају енергију.
Истезањем врата и ширењем крила чапље изводе свадбени плес и након спаривања живе у трајним паровима. Живе и до двадесет пет година. Чапље легу три до пет јаја, која се излегу за тридесет дана. О младима брину у пару.
Природни непријатељи ове птице су лисица и шакал, али они су претња једино по јаја и младе. Месо чапљи је јестиво и лошег укуса, али и поред тога оне су предмет лова. Иако чапљи не прети истребљење, ова врста је под заштитом због свог значаја за одржавање здравља екосистема, како у нашој, тако и бројним другим земљама. Неке од најупечатљивијих и најраспрострањенијих у нашој земљи су сива, бела, и црвена чапља.
Сиве чапље имају краћи кљун од својих рођака, сиво перје, а код одраслих примерака упечатљива је црна ћуба. Карактеристичне су за северно Подунавље наше земље.
Грациозна бела чапља, која је доведена у прошлости у велику опасност услед превеликог лова зарад лепог белог перја које има, у Србији насељава простор Царске баре.
Иако веома распрострањена у нашим крајевима, број јединки црвене чапље је у опадању, стога је под најстрожијом заштитом на нашим просторима. Ова птица селица ретко остаје на једном месту, а период током којег борави на одређеном станишту је обично од половине марта до краја октобра.
Чапље такође имају и значајно место у кинеској култури и уметности. Оне су један од вољених мотива кинеских таписерија и слика рађених у многим сликарским техникама. Чапља се у кинеској култури сматра принцем свих пернатих створења. Симболом чапље се исказивао високи статус грађана. Сваки начин, положај или простор на који је чапља представљена има одређено значење. Због способности летења на велике висине и даљине, њихова крила су коришћена као амајлија за заштиту од исцрпљености.
