Почетком ове године, Европска унија је донела одлуку о забрани пластике за једнократну употребу. То нас је све, били у Европској унији или не, навело да се окренемо око себе и погледамо колико предмета у нашој свакодневној употреби је баш то. Неки од нас се нису зауставили ту, већ су се запитали: „А како ја то могу да променим?”
Тако су се и научници Политехничког факултета у Самари, Русија, запитали и дошли до одличне идеје. Да се не би правио отпад, зашто не направити нешто што је потпуно pазградиво, компостабилно и јестиво? Тако су се упутили у потрагу за правим воћем (или поврћем) за прављење чаша за једнократну употребу. Пробали су са шаргарепом, аронијом, брусницом, боранијом, али ништа није било адекватних карактеристика и укуса. Док нису пробали са јабуком. Пире од јабуке, обликован у калупу и осушен, не само да има одлике најсличније вискозној пластици (од које се производе пластичне чаше) већ и укус попут „воћног манчмелоуа”.
Ове чаше припадају групи тзв. „нула отпада” производима (енг. zero waste). Направљене су искључиво од природних материјала, што их, након конзумирања пића чини погодним и за јело. Ако је дате животињи да поједе, а она није расположена за посластицу, чаша ће се разградити у природи у потпуности за само неколико дана.
Вода у чаши може стајати и до 8 сати, а ако је потопите у воду још додатних 4 сата, потпуно ће се растворити. Сем воде, у чашу можете ставити и било који други напитак, укључујући и врео чај.
Тренутно највећа мана ових производа је њихова цена – једна чаша кошта 30-40 рубљи (што је око 50 до 65 динара). Због тога проналазачи ове методе раде на томе да смање трошкове производње. Такође имају за циљ да прошире производњу и на друго посуђе.
Поред јестивих чаша, тим са Самарског Политехничког факултета осмислио је и јестиву амбалажу. Како је и то скуп процес, први циљ им је да их уврсте у храну астронаута. За амбалажу се сем јабуке користе пиреи од разних воћа и поврћа.
Извор: https://samgtu.rs
