Насловна Живи свет Животиње Човечја рибица – легенда о змају

Човечја рибица – легенда о змају

8052
0
Време читања: 4 минута

У пећинама Динарских планина станује једно необично створење. До пре 300 година, људи су сматрали да је то створење велики змај који својим јаким репом избацује воду из пећина кад је бесан. Уживо су се сусретали са „бебама“ великог змаја, чак су их и гајили у кућним акваријумима верујући да ће их, једног дана кад порасту, штитити од непријатеља.

Словенски историчар, Јанез Вајкард Валвазор, 1689. године описао је први пут такозваног змаја. Он није веровао да је биће које плива у водама словеначких пећина необичније од било које друге рибе. Међутим, мештани који станују у близини тих пећина уверавали су га да се пећинско језеро другачије понаша када је змај у њему. Пример за то је вода која се креће само у 9 и 12 часова, док је остатак дана и у току ноћи непомична. Такође, описивали су му како змај изгледа, како изгледају његови потомци, а они који су „укротили“ змаја могли су радозналом Валвазору да покажу и живи примерак. 

Извор: bbcearth.com

У наредном веку прича о змају је била заборављена, па је један риболовац остао у чуду када је у рибарској мрежи угледао четвороножне животиње како скиче. Није знао шта је уловио, нити да су некад ова бића називана змајевима. Научници из тог доба су га убедили да је уловио неразвијене пацове.

Тридесет година касније, зоолог Јосеф Николаус Лауренти из Беча се при посети пријатељу упознао са његовим кућним љубимцем. Погађате? Наш недефинисани змај/пацов био је у тегли. Лауренти га је присвојио, посматрао и изучавао. Дошао је до свих претходних претпоставки о овом необичном бићу и био је сигуран да се не ради ни о змају ни о пацову.

Извор: sciencenews.org

Коначно, 1768. године, главни актер наше приче добија назив и званично место у класификацији животиња. Реч је о репатом водоземцу којем је Лауренти доделио име Proteus anguinus, што није било насумично. Наиме, Лауренти је био одушевљен људским идејама о овој животињи. Сматрао је да, иако је сада разрешено да се не ради ни о змају ни о пацову, не треба занемарити како су људи раније посматрали ово биће. Због тога је закључио да је назив Proteus прикладан јер је то и име грчког бога за кога се верује да има способност да се претвара у сва жива бића, док anguinus преведено са латинског значи змија дато је због облика тела животиње које подсећа на змију.

Извор: thirat-atthiraride

У Србији се за Proteus anguinus користи назив „човечја рибица“. Тренутно се сматра јединим водоземцем који настањује пећине Европе. Тело врсте је светло, глава је троугласта и спљоштена са слабо развијеним очима. Поседују два пара ногу са по 2 или 3 прста. Хране се рачићима и другим ситнијим животињама из пећина. Оријентацију у простору и проналажење плена омогућавају им механорецептори који дају сигнал о позицији објеката и покретима у води. 

Лове, али нису ничији плен. Упркос томе, налазе се на списку строго заштићених врста због наглог пада у бројности. Највећи непријатељ човечјим рибицама је управо човек који их лови и користи као знаменитост локалитета која привлачи туристе. Донедавно је била популарна и продаја ових животиња, међутим трговина је постала законом забрањена јер човечје рибице брзо умиру у кућним акваријумима. Чак и промена пећине може бити фатална, тако да је за ову врсту, као и за сваку другу, најбезбедније да је човек остави на миру. Из љубави човечје рибице према свом дому, у току пандемије Ковид-19, настала је фраза: „Stay home, be like olm“ (енг. Olm – човечја рибица).

Извор: geographical.co.uk

Држављани Словеније су нарочито поносни што баш на територији њихове државе станује јединствен водоземац. Свесни су проблема који је задесио њихов туристички мамац и предузимају мере ка спашавању врсте као што су смањење загађења вода и пећина, и контрола над јајима које полежу женке ове врсте.

У Добличином извору (Словенија) пронађена је црна човечја рибица. Дуго је овај примерак био једини црне боје, међутим убрзо је пронађено још неколико истих. Осим другачије боје тела, црне човечје рибице имају развијене очи на глави, за разлику од раније описаних светлих.

Извор: sciencenews.org

Иако није у питању прави змај из бајке, човечја рибица је оставила јак утисак на људе. Њен изглед инспирисао је многе да осмисле бајковите приче из којих су се развила веровања и симболи. Надамо се да овај водоземац неће постати само део бајке, већ да ће се извући из невоље. Морамо да будемо свесни да се испред људске забаве и улепшавања ентеријера егзотичним врстама налази живот јединке и опстанак врсте. Док причамо о томе, ширимо свест и помажемо, не само човечјим рибицама већ и свим угроженим врстама. Дакле, причајмо о томе.

Извор: the-slovenia.com

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име